Za realizaciju cilja, neophodan je sistem sa precizno definisanim zadacima i prioritetima. Pre četiri godine, Majo Vujović je izabran za predsednika Strukovne organizacije sudija Novog Sada, a pogled u retrovizor nameće zaključak da je u tom periodu napravljen pomak u organizacionom smislu, uz poboljšanje bitnih parametara – kvaliteta i masovnosti.
– Realizujući ideje Milana Krakanovića, predsednika Komisije za unapređenje suđenja, uz podršku Novaka Kostreševića, predsednika FSG Novi Sad, koji je bio sudija i razume profesiju, pokrenuli smo stvari u pozitivnom pravcu. Prioritet je bio da privučemo mlade ljude i da ih uključimo u organizaciju, pa smo obišli sve srednje škole u Novom Sadu. Škola za sudije je imala 120 polaznika, a iz nje je izašlo 30 mladih arbitara. Organizovali smo i šest obrazovnih kampova, ponosni smo na činjenicu da imamo nikad veći broj devojaka na sudijskim listama – ističe Majo Vujović, nekadašnji arbitar sa superligaškim iskustvom.
Plava kosa zbunjuje
Jelena, Dunja i Tamara, zbog plave kose, često zbunjuju igrače. Često im se obraćaju pogrešnim imenom.
– U početku je to bilo izraženije, sada se situacija malo popravila – kaže Jelena Trninić.
A, njih pet, skoro u isto vreme, počele su da sude i koracima od sedam milja hitaju napred. Tamara Lazarevski danas proslavlja rođendan, a u sudijske vode je uplovila 2016. godine. Kuca na vrata Super i Prve lige za dame, dok bi od jeseni trebalo da napreduje na Vojvođansku ligu seniora. Od malih nogu je bila u sportu, trenirala odbojku i igrala na saveznom nivou. Nije zapostavila ni obrazovanje i trenutno je apsolvent Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
– Dugo sam trenirala odbojku, igrala na poziciji libera, ali posle povrede sam stavila tačku na igračku karijeru i promenila sport. Odluka da postanem fudbalski sudija, u porodici je bila praćena reakcijom da je to muški sport, a u meni je proradio inat. Želela sam da dokažem da u fudbalu ima mesta i za devojke. Najbolja potvrda upornosti bio je trenutak, kada mi je otac poklonio sat, koji nosim na utakmice. Fudbal me ispunjava, jedva čekam vikend, iako imam mnogo obaveza, ali dobra organizacija je ključ uspeha – kaže Tamara Lazarevski.
Odbojku je trenirala i Jelena Trninić i to deset godina, a iz ove perspektive kaže da joj je žao što se suđenju posvetila tek 2017. Na superligaškim i prvoligaškim mečevima dama stekla je iskustvo, dok muškarcima deli pravdu na terenima Novosadske lige. Polaznik je Talent mentor programa FSS, kojim rukovodi Igor Radojčić.
– Slučajno sam saznala za školu suđenja, a pošto volim dinamiku odlučila sam da prihvatim izazov. Volela bih da sam počela ranije, ali vreme ne mogu da vratim. Svaka utakmica svojevrstan je trening, dajem sve od sebe da podignem letvicu i što više napredujem. Igrači različito reaguju, kada vide da im sude devojke i generalno treba vremena da bi stekli poverenje – ističe Jelena Trninić.
Okolnost da je iz porodice koja neguje sportske vrednosti, jer su joj otac i brat vezani za fudbal, predstavljala je putokaz u kojem pravcu će da krene Zorana Stoiljković, rođena 1999. Istovremeno polaže ispite na Višoj poslovnoj školi – smer primenjena informatika.
– I ja sam 2017. ušla u ovu priču, želim da iskoristim svaku priliku da napredujem i da u bliskoj budućnosti delim pravdu na terenima Srpske lige „Vojvodina”. U karijeri, meč sa najvećim ulogom koji sam sudila, bilo je polufinale Kupa Srbije između Spartaka i Mašinca. Kao i Jelena, polaznik sam Talent mentor programa. Uživam u sudijskoj profesiji, nijednog trenutka se nisam pokajala, zbog odluke da se bavim arbitražom – podvlači Zorana Stoiljković.
Godinu dana mlađa, Dunja Vukčević, u osnovnoj školi počela je da trenira fudbal i bila kadetska reprezentativka Srbije. Ljubav prema sportu je nasledila od oca Jovana, osnivača ŽFK Vojvodina. Student je Ekonomskog fakulteta – smer marketing, u osnovnoj školi stekla je Vukovu diplomu. Sudi mečeve Vojvođanske lige „Jug”, Super i Prve lige za dame.
– Igrala sam fudbal do 16. godine, povreda kolena udaljila me je od terena. U spomenaru, posebno mesto zauzimaju mečevi plej-ofa, u kojima je Vojvodina dva puta izborila remi sa Spartakom. Pauzirala sam skoro godinu dana, ali nisam mogla bez fudbala, pa sam odlučila da počnem da sudim, ispunivši želju dede. Fakultet mi je na prvom mestu, a što se tiče suđenja boriću se da idem do granice gde moj integritet neće biti narušen. Ako to jednog dana bude međunarodna scena, zadovoljstvo će biti potpuno – naglašava Dunja Vukčević.
Komesar za suđenje Robert Kiš Čepegi, poverenje ima i u Ljubicu Polić. Iz rodne Ljubovije došla je da studira u Novi Sad. Na Prirodno-matematičkom fakultetu završila je master studije.
– Volela sam atletiku, ali zbog oca fudbal je odneo prevagu. Ne podnosim nepravdu, protiv nje se borim kroz suđenje. Baveći se ovom profesijom, upoznala sam puno ljudi iz različitih sfera društvenog života, stvorila nova i čvrsta prijateljstva, poput onog sa Dunjom. Moja deviza je: „Danas si sudija, sutra nisi, bitno je da budeš i ostaneš čovek”. Zaposlila sam se u struci, putujem na posao u Vrdnik, ali suđenje ne sme da trpi – ističe Ljubica Polić.
Šarmantne i elokventne, na sagovornika ostavljaju snažan utisak. U sudijskim vodama su dovoljno dugo da su već izgradile autoritet, a vreme će da učini svoje, jer iz utakmice u utakmicu mogu da budu bolje. Prosečnost ne prihvataju ni u privatnom životu...
Položila vozački zbog suđenja
Tamara Lazarevski je, zbog suđenja, donela odluku da polaže vozački ispit i već ima solidan staž za volanom:
– Nisam imala izbora, do pojedinih mesta, gde sudimo, ne postoje autobuske linije. Posvetila sam se testovima i vožnji i položila iz prve.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
