Krunoslava Simona, hrvatskog internacionalca u Efesu, trenutno najboljeg evropskog kluba i sutrašnjeg protivnika Crvene zvezde u Evroligi, upoznao sam još dok je u Zagrebu kroz ABA ligu krčio put afirmacije igrajući košarku više kao basket ili što bi u njegovom rodnom gradu rekli hakl. Sa puno stila, finesa ili talenta, ali teško je bilo pretpostaviti u trenutku kada je sa 27 godina krenuo u inostranstvo u Malagu, da će nastaviti u Lokomotivi Kubanj dve godine, pa isto toliko u Milanu, da bi među pivarima bio već treću sezonu...
I uvek je imao jednu od glavnih uloga, kao i u reprezentaciji Hrvatske. Kažem čoveku od već 34 godine da je ostvario karijeru na kojoj bi mu mnogi mogli pozavideti, iako možda ni on sam nije verovao da će stići do najvišeg nivoa i toliko trajati. Levoruk sa 197 sm, na poziciji beka.
- Uozbiljio sam se, u mladosti su polja mojih interesovanja bila baš široka – uz glasan smeh prihvata konstataciju.
Darovitosti za igru možete da se zahvalite, kad Vas vidim na terenu asocijacija mi je Darko Rundek i Haustor, dok imate loptu kao da izgovarate njegove reči: „Pusti da ti sviram, duša gine od tišine i ne boj buke, to što svira to su ruke“.
Hrvatska nije favorit
Hoćete li igrati za Hrvatsku?
- Ovi FIBA prozori su da ne kažem šta. Načelno sam se dogovorio da u kvalifikacijama za Evrobasket odigram protiv Holandije u gostima, jer tada nemam klupskih obaveza.
Split je domaćin olimpijskim kvalifikacijama.
- Protivnici su Brazil, Nemačka i Rusija, a mi smo domaćini. No, s obzirom na snagu tih reprezentacija teško se može reći da smo favoriti. Aco Petrović je selektor Brazila, oni su jaki, Nemci će igrati sa NBA profesionalcima, Rusija nas je pobedila na Evrobasketu 2017...
- Veći kompliment u životu nisam dobio, uporedili ste me sa takvim umetnikom.
Danas dolazite u Beograd, sa kakvim osećanjima?
- Uvek lepim, meni je gostovanje u Beogradu najdraže u Evroligi, kad Hrvatska nema klub u njoj. U Beogradu imam mnogo prijatelja ne samo iz sveta sporta. Videću se sa Miroslavom Raduljicom, stigao je iz Kine, sa njim sam igrao u Milanu, tamo je bio i Milan Mačvan, a popiću kafu i sa Kostom Perovićem, nekadašnjim saigračem iz Unikahe. Volim hranu, restorane, taj duh Beograda. Videću se, ako ne pre, onda na utakmici i sa Vladimirom Štimcem, igrali smo jednu sezonu zajedno u Efesu.
Dakle, odlično se slažete i sa Vasilijem Micićem, što znači da između Hrvata i Srbina nema prepreka.
- Koliko ja znam sportisti iz bivše Jugoslavije kad se nađu u inostranim klubovima najviše se druže i ne znam da li je ikada među njima bilo nekih problema, a verujte da imam mnogo primera ne samo iz košarke. I tako će uvek biti.
U čemu je tajna igračke moći Efesa, i stručnjaci su jednodušni da igrate najbolju košarku, atraktivnu, lepu.
- Već drugu godinu igramo u gotovo nepromenjenom sastavu, što je mnogo lakše nego kad se kreće sa novoformiranim timom, što mnogi klubovi rade. Još prošle sezone smo ulaskom u finale pokazali da imamo visok kvalitet. Ekstra vrednost nam daju Šejn Larkin, Micić i Kris Singlton. Kombinacija sa njima je vrlo opasna.
Verujete da će Efes pobediti Crvenu zvezdu?
- Apsolutno, naš skor u gostima je 9:1, izgubili smo samo u Atini od Panatinaikosa.
Kako Vam izgledaju crveno-beli?
- Gledao sam većinu utakmica Zvezde, jedno od najprijatnijih iznenađenja Evrolige. Igraju čvrsto, u kost, fajterski, jako su opasni.
Ko je najopasniji?
- Lorenco Braun, u početku nije bio tako briljantan, dok se nije adaptirao. On je ekstra klasa, daje sigurnost čitavom timu, naglasak naše odbrane sigurno će biti na njemu.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
