Micić: Nije život samo košarka

Dve poruke bile su dovoljne da se sa Vasilijem Micićem preciziramo vreme za intervju pre nego što krene na megdan Crvenoj zvezdi. Tako je bilo i u vremenu kada je igrao za Megu, tako je i sada kada je jedan od najboljih organizatora igre u Evropi, kada uz Šejna Larkina nosi igru moćnog Efesa i ima rezervisan dres državnog tima Srbije. Neke stvari kod sjajnog organizatora igre se nisu menjale, iako to više nije isti Vasa Micić. Što je i prirodno. I dalje je to kulturan, lepo vaspitan i elokventan momak, realan i siguran u sebe. Ali sa totalno drugačijim pogledom na svet oko sebe. Što će i čitaocima ovih redova biti jasno.

Kao idealan termin za razgovor, nametnuo se put na trening, kada dobro poznate gužve u Istanbulu daju više nego dovoljno prostora za sve priče i misli. Iako još uvek treniraju na prostoru stare fabrike Efesa i ne treba mu previše vremena da stigne, bilo je više nego dovoljno da se prođu sve aktuelne teme. Plan je bio da se najveći deo razgovora posveti meču u Areni. Ali, sticajem okolnosti to se veoma brzo promenilo.

Kako red nalaže, našeg sjajnog asa smo prvo pitali za zdravlje. Kakva je situacija sa povredom skočnog zgloba, zbog koje je poslednji evroligaški meč igrao 3. januara.

- Nekih sedam dana sam u trenažnom procesu, već nekoliko dana radim sa ekipom, pet na pet. Nadam se da ću igrati protiv Zvezde, trebalo bi sve da bude OK - rekao je Micić.

A onda se sve okrenulo. Posle pitanja kako je podneo da bude odvojen od terena, razgovor je otišao u totalno drugu stranu.

- Pauza mi je baš prijala, već dve godine nisam stao. Niko nije srećan kada se povredi, a moja rehabilitacija je zahtevala samo mirovanje. Utisak mi je da ne igram više od mesec dana, s obzirom koliko je utakmica bilo u tom periodu. A, nema me svega nekoliko nedelja. Odmorio sam telo, već sam bio u crvenom, što se kaže i predah je došao u idealnom trenutku. Ekipa je gurala odlično, pobedili smo sve utakmice, tako da je sve bilo kako treba.

Dakle, samo opuštanje, ništa nervoza, bio je komentar kojim je otvorena neka druga priča. Mnogo više životna, neko košarkaška.

- Znaš, oko košarke se ja generalno nikada ne nerviram. To što smo pobeđivali, samo je još više doprinelo tom osećaju.

Bio je to odgovor koji se ne čuje često iz usta igrača, pa smo Micića zamoli da nam pojasni kako on postavlja stvari i uspeli da mu otvorimo dušu.

- Shvatio sam šta je košarka. Zbog toga i tako razmišljam. Mnogo puta sam čuo kako mnogi pričaju, košarka je život. Ali mislim da to nije istina. To je lepa stvar kojom mi imamo zadovoljstvo da se bavimo. Obožavam košarku, voleo bih da je igram što duže. Sve to stoji. Ali smatram da je velika zabluda kada se kaže da je to život i da nam kroji živote. Postoje druge stvari, mnogo bitnije u životu. Privilegija je kada imaš priliku da se baviš sa nečim što voliš. Ali to nije primarna stvar u mom životu. Stoji to da košarku volim, da igram na najvišem evropskom nivou, ali ima važnijih stvari. To je moj ugao gledanja.

Pitanje, šta je primarno Vasi Miciću nametnulo se samo od sebe.

- Važan mi je život, da me sve što radim van košarke rasterećuje do te mere, da kada dođem na teren, samo uživam. Način na koji se mi razvijamo u Srbiji kao igrači, polazi od onoga što sam prvo rekao. Nameće nam se priča da je košarka život, da moraš da proliješ krv da bi došao do uspeha. Ne kažem da nisam prolazio teške momente, ali imao sam i mnogo teže, koji nisu imali nikakve veze sa košarkom. A, sa druge strane, ne slažem se i da svako mora da prolije krv da bi došao do nekih visina. Na kraju krajeva, sve što dublje ulaziš u svet profesionalne košarke, to je odnos sve suroviji. Ljudi uopšte nemaju obzira prema nama. Što je negde sve razumljivo, ipak to je biznis. Izgubiš vreme za porodicu. 

Istakavši da mu taj odnos ne smeta, i da mu nije cilj da nešto kuka, sjajni plej je nastavio izlaganje:

- Samo želim da kažem da mi je primarno druženje sa porodicom, prijateljima i ulaganje u sebe. Košarka je svakako tu, 24 sata, svakoga dana. Uvek sam važio za nekoga ko je konstantno učio o košarci, drugim igračima i slično. Tim znanjem uvek mogu i da se pohvalim, ali sada drugačije postavljam stvari. 

Da li sa utakmicama na svaka dva dana, uopšte ima prostora za te druge stvari, bilo je logično potpitanje.

- Nađe se vremena. Zato i kažem da mi je ovih nekoliko sedmica baš prijalo. Igrači obično svaku povredu dožive tragično. Onda krenu da sumnjaju u sebe, pitaju se da li će ispasti iz ritma. A zapravo sve samo stoji i sve je isto. Samo je problem koliko si siguran i da li se plašiš te neke promene. Zato sam vreme koje sam imao iskoristio za uživanje. Bio sam sa svojima, trenirao individualno, radio na telu i glavi.

Sve što je do sada prošao i što ga sa 26 godina čini veteranom, daje posebnu težinu njegovom rečima.

- Istina je da postoji mnogo stvari koje mogu da stavim na talon i da objasnim zašto tako razmišljam, pa čak i hronološki da ih navodim i objašnjavam. Međutim, nijednu tu životnu situaciji, koja je sa strane izgledala kao velika, kao što je to recimo teža povreda, da li situacija posle Bajerna ili situacija sa majkom, kada ljudi kažu logično je da te pogodi i dovedu do nekih promena, ne posmatram tako. Meni nije potreban neki podstrek da bih rekao kako razmišljam. Sve što kažem, iskreno mislim. Sve promene koje su došle u meni, došle su sa vremenom i sa razlogom. U to verujem i to mi se sviđa. Na kraju krajeva, ako moram da se merim i kroz košarku, trenutno igram najbolje u karijeri. Kažem, ako mora kroz tu prizmu da se gleda. Pošto, ne merim sebe kroz košarku. Kroz moje uspehe, kroz moje medalje i titule. Svi smo mi isti i to što smo nešto osvojili, ne stavlja nas automatski iznad nekoga. Tako barem ja postavljam stvari - iskren je Vasilije Micić. A. Todorović

Ispijena lica saigrača

Igrači sve više podsećaju na moderne gladijatore. Igra se gotovo na svaka dva dana, a na njima je da izađu, da se bore, daju maksimum i zabave masu.

- Baš sam na tu temu nedavno pričao sa saigračima. Prvi put sam u ove dve nedelje imao priliku da se distanciram i pogledam svoju ekipu. Mi smo u ovom trenutku prvi u Turskoj, prvi u Evroligi. To se nikada nije desilo u istoriji kluba. Sa strane, sve je to bajno i sjajno. Međutim, lica mojih saigrača i trenera su toliko ispijena i bez emocija, da shvatiš da je to na papiru u redu. A da si ti u stvari u jednoj mašini koja te melje i koju moraš da pratiš. Koliko to uspevaš, zavisi i šta ćeš da uradiš. Što više se osvežiš za sledeću utakmicu, imaš priliku da je odigraš dobro. Što više ostaneš zarobljen u lošem izdanju ili fasciniran nekom svojom dobrom partijom, odmah kaskaš za sledećom utakmicom. Ono što nas odlikuje, ove sezone je to što smo svi nekako gladni, svi smo motivisani i onda sve to izgleda dobro. Prvi put sam se povukao i shvatio koliko je ritam surov, ali kukanja nema. To moraš da prihvatiš, da vodiš računa o svom telu iako to ne garantuje da ćeš proći bez povrede. Ali šta je do tebe, moraš da uradiš.

Moraš da se resetuješ

Kako pakleni ritam izgleda u praksi Micić je objasnio na primeru Efesa, posle velike pobede u Madridu u prošlom kolu.

- Nema vremena za uživanje. Ako izađeš napolje i malo se opustiš, ti si već u problemu za sledeću utakmicu, što se nama desilo za Bešiktaš. Momci izašli malo u Madridu, pobedio se Real posle 15 godina i dođeš kući, rival te čeka, sprema se sedam dana i iznenadi te. Realnost je da posle pobede ili poraza, odmah moraš da se resetuješ. Naš skor odlično zvuči, ali nije garancija ničega. Mnogi su sumnjali da li možemo da ponovimo uspeh iz prošle sezone, ali zadržali smo tim, svi su u dobrom ritmu, a sve dolazi iz samopouzdanja koje se gradi. 

Lančana reakcija

Efes je dugo važio za sredinu, dođeš, uzmeš velike pare, a ništa ne uradiš. Sada se to promenilo.

- To me je odvlačilo od dolaska, ali sa druge strane me dodatno motivisalo. Svi smo lančano menjali pogled i desile su se dobre stvari. Ni ja nisam verovao da može da bude ovoliko dobro, ali ništa nije slučajno. Svaki igrač ima karakter i odgovornost, prema sebi i ekipi. Klub je to prepoznao i zadržao ceo tim. Drago mi je zbog kluba i svih nas. Nadam se da će trajati.

Vera u sebe

Na listi favorita za tron Evrolige, Efes je sada na prvom mestu.

- Suviše je rano otvarati tu temu. Kako izgledamo, logično je da se tako priča. Ali znam i kako izgleda plej-of, već dve godine sam ga igrao. Svi su motivisani, jedna utakmica menja sve, mnogo je nepredvidivih faktora. Međutim, ako veruješ u sebe, može svašta da se desi.

Zvezda je uvek opasna

Efes stiže u Beograd posle kiksa od Bešiktaša u produžetku. Bio mu je to tek drugi poraz u domaćem šampionatu, a tek peti ove sezone. Ipak, svaki poraz zahteva reakciju, što nije dobra vest za crveno-bele.

- Crvena zvezda igra dobro, stranci su bolji nego u našem prvom meču, trener Šakota radi odličan posao. Pratio sam malo kako igraju. Vidi se da su čvršći u odbrani, pojedini igrači su sa daleko više samopouzdanja. Drago mi je zbog Zvezde. Pokazala je veliki napredak da se vrati posle poraza, pobeđuje u gostima, ima igrače koji su željni dokazivanja i zbog svega toga, uvek je opasna. Lorenco Braun sada izgleda totalno drugačije, igra na sjajnom nivou, što je mnogo važno. Cela Evroliga kuburi sa tim plejmejkerima, a Zvezda ima jednog od najboljih u Evropi. U Beogradu su padale i mnogo jače ekipe nego što je Efes sada. Ali mi dolazimo po pobedu. Nema tu šta. 

Neverovatni fokus Larkina

Šejn Larkin je trenutno možda i najbolji igrač Evrolige. Vezao je četiri priznanja MVP kola, što se nikada nije dogodilo. Na pitanje, šta njega čini tako velikim, Micić kaže:

- Pre svega, on je stvarno dobar momak. Nije prepotentan, arogantan ili slično. Mnogo ljudi me pita za njega. On u sebi ima taj neki neverovatan fokus u sebi kada dođu utakmice. Tako nešto u životu nisam video. On toliko loše trenira, a onda dođe utakmica i to je onda drugi čovek. Dok smo se upoznavali, to je svima malo smetalo. Ali, sada je druga priča. Nije stvar što on ubacuje 30 poena, već sa kojim procentima on to radi. Ima 60,70 odsto iz igre što je neverovatno. A svaki njegov šut je iz driblinga, van balansa ili iz punog sprinta. Ali, taj njegov fokus je neverovatan. Vidi se da je pobednik, pored tih fizikalija. Sigurno je najbrži u Evroligi, ima sjajnu kontrolu tela.

Upoznavanje sa selektorom

Srbija ima novog selektora u Igoru Kokoškovu. Micić na to gleda kao pozitivnu stvar koja se desila za reprezentaciju i igrače.

- Ne znam stvarno puno o Kokoškovu, ali znam da je dobar čovek i drago mi je što je prihvatio poziv. Imao sam priliku da se čujem sa njim i to sve ide svojim tokom.

Da li ste razgovarali o ulozi u timu ili...

- Više je to bila neka vrsta upoznavanja. Pričali smo o nekim stvarima, ali ništa konkretno.

Promenjen je i stručni štab reprezentacije, a sada su tu Dejan Milojević sa kojim je Micić imao priliku da radi u Megi, kao i Vlada Jovanović.

- Vladu ne poznajem, ali sam čuo sve najbolje. Za Dejana mi je stvarno drago. Zaslužio je taj poziv, mnogo igrača je prošlo kroz njegov sistem u Megi i drago mi je što ćemo ponovo sarađivati.