U Đurinoj varoši svi znaju za Gorana Savina, zvanog Uča, decenijskog zaljubljenika u fudbalsku loptu. Zbog hobija vezanih za najvažniju sporednu stvar na svetu, poznat je, među kolekcionarima, daleko iznad srpskih međa. U pitomoj Srpskoj Crnji, mestu na granici sa Rumunijom, dovoljno je reći – Uča.
Rođen je 19. novembra 1973. u Zrenjaninu, a fudbal je zavoleo čim je loptu dobio kao igračku. Kao dečak, znao je šta će da bude kad poraste.
– Hteo sam da budem učitelj i golman, dva poziva koja se prožimaju kroz čitav život. Po ceo dan sam se družio sa loptom, drugi su hteli da postižu golove, ja da branim. Mnogo vremena sam provodio na terenu, ali sam završio Srednju pedagošku školu, zatim Višu i 1996. diplomirao za nastavnika razredne nastave, odnosno učitelja. Otud i nadimak Uča. Da ne zaboravim, mogu škola i lopta zajedno i ja sam jedan od primera – počeo je priču crnjanski Uča, kojem je i supruga Zorica prosvetni radnik i velika podrška u svemu.
Počeo je da brani u omladincima Budućnosti, kluba iz Đurine varoši, bogate istorije i duge tradicije. Čak 25 godina proveo je između stativa. Za juniore Budućnosti branio je 120 utakmica.
– Karijera je trajala od 1987. do 2012. godine – nastavlja popularni Uča. – Branio sam za četiri kluba i Budućnost je bila sve. U seniorskoj konkurenciji, njenu mrežu čuvao sam 380 puta, za Graničar iz Radojeva branio sam na 125 mečeva, Roham iz Nove Crnje na 62 utakmice i za Crvenu zvezdu iz Ruskog Sela nastupio sam 34 puta. Ukupno 601 seniorski meč, sa juniorskim nastupima upisao sam se 721 put.
Sve je počelo od sličica
Uča je prvo počeo da sakuplja sličice igrača i fotografije golmana.
– Sličice sakupljam od 1986. i SP u Meksiku. Imam 110 fudbalskih albuma i pored toga, posedujem 30.000 samolepljivih sličica fudbalera raznih svetskih liga i reprezentacija. Posedujem albume španske, nemačke, engleske, italijanske lige, Barselone, Crvene zvezde, nemačke reprezentacije… Ni sam ne znam ko me sve nije zvao za razmenu, da prodam, ali se nikad od mojih kolekcija neću odvojiti.
Kad smo zavapili, „Učo, pobogu, pa otkud tolika memorija da sve pamtiš”, kroz osmeh je odgovorio.
– U 30 sveski upisana je svaka moja utakmica, datum, vreme i mesto odigravanja, rezultat, golovi i šanse, sve, bukvalno sve. Kad svu priču otvorim do kraja, da se film snimi. Za 25 godina nikad nisam dobio crveni karton, nisam znao šta znači biti isključen. Za mene je fudbal uvek bio i ostao igra, neverovatna strast življenja i uživanja.
Naprasno je prekinuo karijeru, povreda Ahilove tetive 2012. godine, označila je zbogom igri.
– Poslednji meč sam odigrao za ekipu Rohama, protiv Omladinca u Ravnom Topolovcu, kad smo pobedili 5:1, a leta iste, 2012. godine, povredio sam se na turniru malog fudbal. Sad treniram golmane u Budućnosti, imam lepu golmansku školicu, obavljam i dužnost sekretara i ništa mi nije teško. Volim fudbal i uvek sam spreman i hoću da pomognem svojim Crnjanina.
Tih je, nenametljiv, rođen da bude primer i uzor svakome. Koga deca obožavaju, taj je najbolji, „klinci” ne znaju da omanu, ljubav prema učiteljskom poslu navire iz svake Učine reči. Rođendan obeleži sa đacima u školi, a često puta, kompletan razred dođe u Učino dvorište na rođendansku „žurkicu”.
– Biti učitelj, vaspitavati, ima li šta lepše, uz to je i čarolija u vidu fudbalske igre – jasan je Goran Savin.
Od fudbalskog strastvenika, postao je kolekcionar i to – svetskog formata. Od čega početi, dali smo da otvori kutije uspomena i nezaborava.
– Da krenemo od rukavica, imam ih trenutno 200, poslednjih godina podelio sam 50 pari. Pre tačno dve decenije, počeo sam da ih sakupljam i za mene je ovo velika strast, angažovaću se da ih sakupim hiljadu. U Evropi ima pedesetak kolekcionara, sa većim zbirkama. Rukavice su mi poslali Vladan Kujović dok je bio u Brižu, Milan Lukač iz Turske, golmani FC Areme iz Indonezije, nekadašnji golman Kelna Sebastian Selke, čuvar mreže reprezentacije Linhteštajna Petar Jelhe, Oliver Klaus, Henrik Valenštajn, stizale su iz Londona, Španije, Danske, Francuske… – ponosan je Uča.
Pre rukavica, počeo je 1994. da sakuplja dresove. U kolekciji je trenutno 220 komada, od toga golmanskih je 100.
– Svi su mi dragi, ali bih izdvojio dres reprezentativnog golmana Ugande. Dobio sam dresove od golmana Vest Hema, Badea iz Kelna, Čeha, Nojera, Kasiljasa, Van der Sara, Bufona i svaki od njih, zajedno sa rukavicama, ima malu priču i zanimljivost. Ko ih je nosio, kako su došli u moje ruke, naježim se kad se setim ko je u njima branio.
Golman voli golmane i kad je počeo da sakuplja sličice, Uča je krenuo da pravi kolekciju fotografija golmana. I došao do neverovatne brojke od 160.000.
– U tu brojku malo ko može da poveruje. Isecao sam ih iz novina, skidao sa interneta, sve kopirao. Po ovome sam jedinstven u svetu. A, najmlađi hobi je kolekcija ulaznica. Počeo sam pre dve godine i već ih imam 900 komada, iz celog sveta i mnogih liga. Razmenjujem ih sa kolekcionarima širom planete i to ide dobro i brzo. Najzanimljivije razmene su iz Brazila, Kostarike, Italije, Čilea, Nemačke, Rumunije, Poljske. Širom sveta poslao sam kolekcionarima ulaznice banatskih klubova...
Fudbalski muzej, ono što niko nema na ovim prostorima, uskoro će osvanuti i na TV kanalima, mnogi bi da dođu i snime fudbalsko bogatstvo.
Goran Savin – Uča, neverovatna dobrica i ljudska gromada, čovek fudbala i za fudbal.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
