Olimpijske igre u atletici održaće se od 31. jula do 7. avgusta u Tokiju. Srbija trenutno ima dvoje atletičara s normama – Ivanu Španović u skoku udalj i Armina Sinančevića u bacanju kugle. O tome na koga sve još možemo da računamo da se nađu u Japanu, razgovaramo sa Slobodanom Brankovićem, direktorom ASS–a.
– Za sebe mogu da kažem da sam realni optimista. Postoje i isto takvi pesimisti. Lično radije gledam svetlu stranu stvari, ali se pri tome trudim da zadržim maksimalnu objektivnost u procenama – rekao je na početku Slobodan Branković, svojevremeno prvak Evrope u dvorani na 400 m, a danas uz funkciju u nacionalnoj kući kraljice sportova ima još zvanje potpredsednika Asocijacije balkanskih atletskih federacija, kao i mesto u savetu Evropske atletike.
Negativno na optimizam utiču veoma jake norme?
– One su uslov da sportista, koji ih ispuni, sigurno ide na najveći događaj. Svetska atletika je donela veoma oštre kriterijume.
Trkači deficitarniji
Trkači su nam deficitraniji, smatra Branković:
– Mislim da Elzan Bibić svakako može da spusti lični rekord na 1.500 metara sa 3:37,66 na 3:35,00, što je norma. Zima mu je izvanredna. Olivera Jevtić i Teodora Simović u maratonu mogu među 80, kolika je kvota, kao i Dušica Topić u hodanju na 50 kilometara.
Dudaš na 10 frontova
Mihail Dudaš nije bez šansi da nadmaši 8.350 bodova u desetoboju, o čemu Branković kaže:
– Rekord Srbije drži sa 8.275 bodova. Konačno je potpuno zdrav i oran. Iskusan je. Bio je učesnik olimpijskih igara, pa mislim da mu je i sada tamo mesto.
Kako lično to ocenjujete?
– Nije dobro za naš sport. O tome sam razgovarao i s najvišim funkcionerima: Sebastjanom Kouom i Sve Arne Hansenom, predsednicima Svetske i Evropske atletike. Treba videti samo kako je u drugim sportovima, pojedinačnim, kao na primer plivanju, pa je sve jasno. Tamo je krovna organizacija FINA donela mnogo slabije kriterijume. S našim normama će se sigurno ulaziti u finala, a ponegde možda i medalje osvajati.
Ipak imamo dvoje, kojima to nije problem?
– U skoku udalj za devojke je 6,82 metra, a za bacanje kugle 21,10 metara. Ivana i Armin imaju daleko bolja dostignuća i stalno potvrđuju svoj visoki nivo. Za njih bojazni nema.
Da se vratimo na suštinu intervjua – ko još može da im se priključi?
– Imamo nekoliko sportista, koji kvalitetom mogu do normi i što je još važnije, one koji će se na osnovu pet najboljih plasmana i rezultata u godini uoči Igara naći na listama na osnovu plasmana u svojim disciplinama. Problem je što naši atletičari i njihovi treneri u većini nisu svesni još uvek u potpunosti o čemu se radi. S druge strane, na osnovu iskustava iz međunarodnih foruma, sa sastanaka i u komunikaciji s drugim asocijacijama, uvideo sam da je kod njih još lošija situacija. Mnogi savezi, od 214 na planetarnom nivou, imaju jednog operativca, koji ne stiže od velikog obima posla da se bavi ovom materijom.
Nisu sve discipline podjednako brojčano zastupljene?
– U tehničkim ima mesta za 32 atletičara. Asmir Kolašinac je u bacanju kugle s 21,06 i 21,01 ove zime, pokazuje da za njega 21,10 nije problem. Dragana Tomašević je sigurna, uvek se kreće između 15. i 20. pozicije najboljih bacačica diska na rang listama. Čak i ako ne uspe da nadmaši normu od 63,50 metara, a rekord Srbije drži sa 63,63 metra, sigurno će na još jedne, njene pete olimpijske igre.
Tu se završava spisak bacača?
– Po mom mišljenju ne. Koplje je takva disciplina da nekoliko metara napretka na jednom takmičenju nije nemoguće. Imamo tu finalistkinju Prvenstva Evrope Mariju Vučenović, s ličnim rekordom 60,60 metara, kojoj 64 metra nije nedohvatljivo. Ni Vedran Samac sa 80,90 metara i sve boljom formom, nije bez nade da može u lov na 85 metara. U krajnjem slučaju po bodovima mogu da uđu u elitni krug. U punoj su snazi, imaju za sobom dosta iskustva i to će im je velika šansa. U krajnjem slučaju, ako ne uspeju, forma će im dobro doći za Prvenstvo Evrope u Parizu, koje je samo dve nedelje posle Igara.
Isti broj – 32, očekuje i skakače udalj?
– Pored Ivane, osvajačice bronzane medalje u Riju, prve ženske za našu atletiku i ujedno od 1956. godine jedine, imamo još troje potencijalnih učesnika u ovoj disciplini. Strahinja Jovančević je u velikom naletu. Osvojivši bronzanu medalju na Prvenstvu Evrope u Glazgovu prošle godine nacionalnim rekordom 8,03 metra, stekao je veliko samopouzdanje i pokazuje sa 7,92 ovogodišnjih i sjajnom serijom, da mu je mesto na najvećoj sceni i dalje. Lazar Anić ima u karijeri dva finala na prvenstvima Evrope. Zdrav rivalitet ove dvojice vršnjaka trebalo bi da im donese plasman među 32 najbolja u skoku udalj.
Milica Gardašević je mlađa seniorka?
– Reč je o takmičarki velikih mogućnosti. Evropska juniorska titula i mlađeseniorska bronzana medalja s Prvenstva Starog kontinenta prošle godine, to najbolje pokazuju. Ima nacionalni rekord za mlađe seniorke u dvorani od 6,52 metra. Na otvorenom je skakala 6,64. Imala je prošlog leta manju krizu rezultatsku, ali je to uobičajeno za ovaj uzrast, što smo videli i s Ivanom Španović, tokom njenog sazrevanja. Stabilno podiže formu ove zime i očekujem da rezultatski eksplodira na leto, bude što bliže normi i ode u Zemlju izlazećeg sunca.
Kada podvučemo crtu dolazi se do broja 14?
– Gledajući snagu normi, ovih 14–toro asova koje sam nabrojao sasvim dobro pokazuju snagu naše atletike. Ima ih iz svih grupa disciplina i uzrasta od 21 do 36 godina. Možemo da budemo zadovoljni…
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
