Junak olimpijac - potomak čuvenog takovskog vojvode

Od 1988. godine, kad je stoni tenis prvi put ušao na program, naša zemlja je bez prekida imala učesnike Olimpijskih igara. Učestvovaće i u Tokiju, ali plasman na Igre nikad do sada nije bio senzacija, kao ovog puta.

Po prvi put će Srbija učestvovati u ekipnoj konkurenciji, a kroz timske kvalifikacije u paketu su izborena i dva singla. Za iznenađujući plasman najzaslužniji je 18- godišnji Dimitrije Levajac.

Srbija je na kvalifikacionom turniru u Portugaliji nošena mladim reprezentativcem izbacila Austriju i Hong Kong. Od 34 ekipe naša reprezentacija je među devet koji su obezbedili vizu.

- Kad se pogleda lista, računica je jasna. Bili smo 27. nosioci od 34 ekipe. Čak ni to nije realno, jer smo bili 27. sa bodovima Aleksandra Karakaševića koji nije učestvovao, ali je bio prijavljen. Sa mojim bodovima bili smo 32. Iza nas su bili samo Malezija i Luksemburg.

Koreni Levajaca su iz Takova, potomci su čuvenog Karađorđevog vojvode Raka Levajca. Iz Takova deo familije se odselio u okolinu Čačka i kraljeva, a jedan deo u kome je književnik i profesor Tihomir Levajac, Dimitrijev deda otišao je u Republiku Srpsku. Otac i Dimitrije rođeni su u Banjaluci.

- U Banjaluci sam bio samo do šeste godine - 2008. Tatina sestra i njen muž, 90-tih su otišli u Moskvu i kad su osnovali preduzeće pozvali su i mog oca. Mama je ostala sa nas troje, dok se otac nije snašao i posle šest meseci se pridružila ocu. Oboje su građevinci – objasnio je Dimitrije.

Levajac nosi naočare i savet doktora je bio da se bavi sportom koji se igra malom lopticom, zbog vida.

- U Banjaluci sam trenirao tenis, ali kad sam stigao u Rusiju, jednostavno to nismo mogli da priuštimo. Tata je, kao što to uvek čini, razgovarao sa ljudima obilazio sale i organizovao moj stonoteniski trening. Počeo sam da igram u sekciji. Više je to bilo na nivou rekreative, ali trener Vladimir Borisovič je bio savršen pedagog i rekreativne mečeve i treninge na kojima smo ponekad sklanjali stolove i igrali odbojku, fudbal, ili čak šah pretvorio u dobru podlogu za moju karijeru. Postao sam jesenji prvak Moskve za igrače do 10 godina. Već na prolećnom, nisu mi dali da igram. Promenili su pravilo i stranci više nisu mogli da igraju.