Sav sam utrnuo u tom poslednjem minutu! Tim rečima Novica Veličković je počeo priču o finalu Kupa Radivoja Koraća u kome je tim čiji je kapiten prošao put od viđenog poraza, do velike pobede. I to sve za taj jedan minut.
Glas je izgubio još tokom utakmice. Najviše u njenom 40. minutu. A nije ga štedeo ni posle kada je zagrljen sa ostatkom tima, „komandovao“ navijačima da i oni urade isto, a onda poveo navijanje...
- Gde god ti da igraš... – orilo se iz grla košarkaša i navijača Partizana, tu u „Čairu“. Na mestu gde je Partizan osvojio svoj prvi trofej u nacionalnom kupu – sada već davne 1979. godine, gde je podigao devet od 16 trofeja koliko je do sada ukupno osvojio.
O ljudima „iza njih”
Dok je pričao, Veličkoviću je pogled leteo ka tribini koja je skoro sat vremena posle utakmice i dalje bila puna. Malo zbog bezbednosti, jer je trebalo prvo „ispratiti” navijače Crvene zvezde dalje od „Čaira”, više jer je dugo posle finala trajalo slavlje košarkaša i navijača Partizana.
- Ovi ljudi su iza nas! Ipak, napuniti Arenu, nije mala stvar. Mi smo svaku utakmicu i ovde na Kupu imali punu halu – rekao je Veličković.
I to tako što je igrao mnogo uzbudljivih utakmica. Ali, teško da je neka bila i blizu ove koju je odigrao u nedelju uveče, pred krcatim tribinima niškog hrama sporta.
Iz ugla kapitena crno-beli, ona je izgledala ovako...
- Timska pobeda. Nismo pali, ni na manje od minut do kraja. To je kvalitet ovog tima. Rekao sam i pre utakmice, da sve zavisi od naše energije. Kada igramo sa velikom energijom, možemo i da grešimo ili da ne ubacimo ništa u pojedinim trenucima. Ali, energija koju imamo, to je za svaku pohvalu.
Upravo su se energijom, ali i – kako je posle utakmice rekao i Andrea Trinkijeri, trener crno-belih – zahvaljujući velikom srcu, crno-beli iščupali u tih poslednjih 35 sekundi 40. minuta. U njih su ušli sa šest poena zaostatka – 76:70. Toliko je bilo posle trojke Dejana Davidovca.
- Momci su pokazali neke mnogo velike stvari, za mene kao njihovog kapitena – nastavio je Veličković.
Konkretnije…
- Rade iskrene zglob i igra. Kori već dve utakmice igra uz stomačne probleme, Birča ima ozbiljne bolove, posle one povrede u četvrtfinalu. Momci su pokazali ono o čemu pričam cele godine.
A to je…
- Da su spremni da žrtvuju sve za ekipu, za svog saigrača. Nadam se samo da će ova ekipa još da raste. Mi nismo ni svesni, to sam sto puta rekao, koliko možemo. Ovaj Kup je nagrada za trud koji ulažemo svi zajedno.
Posle utakmice je snažno zagrlio Ognjena Jaramaza, jednog od junaka te niške večeri. Slučaj je tako hteo da na mestu gde je pre godinu dana debitovao za prvi tim Paritizana, mladi plej iznese produžetak na svojim leđima. Nije tajna da mu, kao što to kapiten i treba da radi, Veličković često sugeriše kako bi trebalo da igra, šta da uradi na terenu…
Kako je video njegov razvoj, konkretno za ovih godinu dana, pitamo. Veličković kaže…
- Jare je, kao prvo, sjajno vaspitan momak. Veliki radnik. Sigurno da ima mnogo talenta. Kao i svi naši mladi igrači. Ne bih njega izdvajao u tom smislu. Ali sada je ubacio važne šuteve. Ubacio je i Rade dve vezane trojke kad smo bili stali. Ubacio je i Markus…
Vratio se na Jaramaza…
- Sve pohvale. Pokazao je da se ne boji, da će uzeti loptu kad treba. Pričam sa njim dosta. Nije lako igrati za Partizan. Posebno posle ovih nekoliko godina u kojima nije bilo toliko trofeja.
Naravno, nije moglo bez komentara, ne njegove kompletne partije, koliko ta dva slobodna bacanja, koja je Markus Pejdž pogodio za produžetak! Posebno jer je prethodno mnogima ruka drhtala, ne mnogo pre nego što je on stao na liniju penala.
- Ne brinem uopšte kad on stane na liniju penala – poručio je Veličković.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
