Da li je vreme za stranca na kormilu Orlova?

Srbija je ostala bez selektora muške reprezentacije. Orlovi su na poslednja dva velika takmičenja zauzeli 18. i 20. mesto, što su najlošiji rezultati u istoriji naše zemlje, pa je Nenad Peruničić odlučio da podnese ostavku na mesto stratega našeg tima.

Nekadašnji reprezentativac Jugoslavije i nekada jedan od najboljih igrača sveta, najavio je ovakav epilog još na prvenstvu Evrope u Austriji, kad naša selekcija nije ispunila cilj i obezebdila plasman u drugi krug. Još u Gracu je Peruničić rekao kako je spreman da snosi svu odgovornost, te da je reprezentacija iznad svega, da je odlazak stvar morala i časti.

Tako će naša zemlje, od osamostaljenja 2006. godine, deseti put birati selektora muške reprezentacije. Pošto je neuspešno završen još jedan olimpijski ciklus, evidentno je da će Orlovima biti potreban selektor za naredne četiri godine.

Predsednik RS Srbije, Božidar Đurković je prekjuče istakao kako će se zalagati za trajno, a ne privremeno rešenje oročeno na junski baraž za Svetsko prvenstvo u Egiptu.

– Po meni ne treba da se ide na privremeno rešenje, već trajno. Kvalifikacije nisu ni tako brzo, ali i jesu, zahtevaju da donesemo rešenje. Ne možemo kao ozbiljni ljudi da pričamo ni sa jednim trenerom i da kažemo „vodićeš samo kvalifikacije“. Po meni to mora da bude dugoročno.

I upravo je prvi čovek Saveza sada na potezu. Šahovska tabla je ponovo otvorena, kod Đurkovića i UO su bele figure i oni su ti koji moraju da napravi prvi potez i započnnu novu „igru“.

Godinama unazad se postavlja isto pitanje, da li bi stranac  trebalo da ima prednost u odnosu na nekog domaćeg trenera. Istina, za razliku od svog prethodnika, Božidar Đurković nije krio zainteresovanost da brigu o Orlovima preuzme neki strani stručnjak, tako da je pravo vreme da se klupa nacionalnog tima konačno poveri nekom treneru sa autoritetom, iskustvom, ogromnim uspesima...

Godinama je to uobičajena pojava u svetskom rukometu, zemlje poput Norveške, Danske, Islanda, Nemačke, Poljske, Mađarske, Slovenije, pa čak i Argentine, Egipta, Katara, Japana su odavno preuzele ovu formulu. I imale uspeha.

Nekada su Danci bili na ceni, ali poslednjih nekoliko godina primat su preuzeli treneri iz Španije, koji neosporno imaju ogromne uspehe kako na klupi klubova, tako i u na kormilu raznih reprezentacija.

Nije tajna da su ranije interesovanje za vođenje srpskog tima jasno i glasno pokazivali legendarni stručnjaci poput Kadenasa, Sabatea, Ortege, Raula...

Koliko se može čuti ovih dana u rukometnim krugovima zainteresovanost i dalje postoji. Na obe strane, doduše. Jedina kočnica u ovim pregovorima mogu da budu jedino finansije, jer se RSS godina suočava sa ovim problemom.