Kako su Kragujevčani retko viđenim golom utišali Kantridu?

Sa tri boda više i boljim međusobnim skorom protiv Solarisa, sa još dva susreta sa objektivno slabijim Naisom i Vojvodinom, učenicima Uroša Stevanovića je potrebna samo jedna pobeda pa da nakrive kapu. I to potpuno zasluženo, po svemu prikazanom tokom sezone.

U Rijeci je bilo gusto. Primorju je bila potrebna pobeda da ostane u igri makar za drugo mesto.

Zbog toga se Igoru Hiniću, treneru domaćina, smrklo kad su Kragujevčani od 7:9 sredinom poslednjeg dela izjednačili. Igralo se bez garda, na pobedu koja je Riječanima mnogo više značila.

Zbog toga je u poslednjih devet sekundi Hinić rizikovao. Poslao je i golmana u napad, da se eventualno stigne do pobede. Od toga ništa. Ni bod.

Jer, lopta koja je završila u gol autu stigla je do Filipa Jankovića koji je ispred svog gola loptu prosledio u praznu mrežu domaćina.

Tako su Riječani ostali bez bodova a ljuti su i Šibenčani koji bi sa remijem Radničkog i Primorja ostao u nekoj teoriji za prvo mesto. Ali, samo u teoriji.

– Bilo je gusto. Naš trener je 39 sekundi kod 9:9 tražio tajm aut i igru do kraja napada. Šutirao je Dinu Žulum preko gola iz faula i onda je Hinić tražio minut odmora. Krenuo je i njihov golman u napad i bukvalno došao do našeg Dobožanova. Pokušali su akciju ali je lopta upućena njemu završila i gol autu. Pomoćni sudija je bacio loptu Dobožanovu. Bio sam desno od njega. Dobacio mi je i odmah viknuo da šutiram. Pogodio sam. Na bazenu je bio tajac, Riječani u šoku a jedino se naša klupa radovala – opisuje Filip Janković uz konstataciju da je mogao da dobaci iako je bio umoran.

Eto, pamtiće se, velika borbenost, preokret Radničkog i gol koji se neće ponavljati tako često, posebno ne sa tom težinom.