Između sportskih gromada (svetskih, a naših) istovremeno je i „kineski zid”: s prvim kamenom na Autokomandi, povučen sredinom Topčiderskog brda – golgeter „par ekselans” je crno-bela „ikona”, virtuoz s loptom crveno-beli „svetac”.
No, to ih ne sprečava da se u novim ulogama, shodno dubokom prijateljstvu i u susret najvećoj srpskoj svetkovini, srdačno izgrle u prostorijama „moderne” sportske štampe - Sportskog žurnala!
– Upoznali smo se 1994. ili 1993. godine, na utakmici kadetske i seniorske reprezentacije sastavljene od igrača iz naše lige. Igrali smo na Vojnoj gimnaziji, sećam se da je Savo imao rasekotinu na zglobu, a ja sam malo čvršće ulazio u duele. Okrenuo se prema meni, činilo se kao da smo ušli u svađu. Posle sam skupljao lopte na večitim derbijima koje je on igrao. Moje prvo okupljanje sa A selekcijom bilo je 1997. pred baraž sa Mađarskom, druženje je prešlo u iskreno prijateljstvo – objasnio je Dejan Stanković.
Da li vam je krivo što niste odigrali nijedan večiti derbi jedan protiv drugog?
MILOŠEVIĆ: Stariji sam, otišao ranije u inostranstvo. To je bilo teško vreme sankcija. Nemamo za čim da žalimo, preplitale su nam se karijere na neke načine. Evo, sada i u trenerskom poslu. Od prvog momenta sam stekao simpatije prema ljudskim kvalitetima Dekija, bili smo zaista prijatelji u reprezentaciji, gurali u istom smeru koliko smo mogli. Stvorili smo poseban odnos, bez obzira na rivalstvo Partizana i Zvezde. Tako će da bude dok smo živi...
Kompletan tekst možete da pročitate u broju Sportskog žurnala za 28. februar. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.
STANKOVIĆ: Znam kakve sam savete dobijao od Save. Nije to iz kategorije primi, predaj, dodaj, šutni. Bio sam klinac koji je došao u reprezentaciju gde su Miha, Peđa, Dejo, Piksi...Zadatak je kako što pre da odrasteš u tom ambijentu, van terena kako da se ponašaš, prijala mi je Savina direktnost. Jesu me prihvatili svi lepo, ali sam bio bliži sa njim i Darkom. Mogao sam dublje da uđem u raspravu i pitanja. Kad sam kao mlad internacionalac otišao u Lacio, on je bio u Parmi. Sećam se da nije hteo da se vrati posle utakmice sa timom, nego je ostao kod mene u Rimu i sedeli smo cele noći i pričali. To ide van okvira fudbala...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
