ŠKOLA U PADINjAKU U CENTRU VEČITOG DERBIJA - Zdjelar znao da „šturne” sa nastave, Nikolić se nikada nije pravio važan

Toponim Vrbovsko se ne može naći na bilo kojoj geografskoj karti. Ni manjeg naselja (600 stanovnika), ni više talentovanih fudbalera. Retki su Beograđani koji znaju da tamo vozi gradski autobus broj 102. Na 162. večitom derbiju Vrbovsko će imati dva predstavnika. U dresu Crvene zvezde igra Veljko Nikolić (21), a boje Partizana će da brani Saša Zdjelar (25).

Obojica su išli u istu Osnovnu školu „Olga Petrov” u Padinskoj Skeli. Prve fudbalske korake su napravili u OFK Beogradu gde obično i počinje da trenira većina klinaca iz „Ča-ča-ča” naselja (Borča, Ovča, Krnjača), smeštenih preko pančevačkog mosta. Upravo zbog Nikolića i Zdjelara večiti derbi nikada nije izazivao veću pažnju na levoj obali Dunava.

– Odlično se sećam obojice. I Veljko i Saša su dobra i lepo vaspitana deca. Ponosni smo na njih. Zdjelar je zbog ogromne ljubavi prema fudbalu znao ponekad da „šturne” sa nastave i ode na Karaburmu na trening. Otac mu se zbog toga ljutio, jer je smatrao da škola mora da bude na prvom mestu. Bio je nestašan, ali plemenite duše. Znao je da se zaljubi u devojčicu i da se pokoška sa dečacima, ako bi neko slučajno „bacio oko” na njegovu simpatiju. Toliku ljubav koju je on imao prema fudbalu još nisam videla u svojoj praksi, a radim više od tri decenije sa decom. Nešto neverovatno – seća se nekadašnjih učenika Zorica Bjelogrlić, direktorka škole ,,Olga Petrov” koja je pre toga dve decenije radila kao psiholog i pamti desetine generacija.

Nikolić je mlađi od Zdjelara. On je rođen 1999. godine i dolaskom Dejana Stankovića je dobio priliku da zaigra za prvi tim.

– Veljko je bio povučeniji od Saše. Decu koja završe školu, a profesori ih ne upamte, onda znajte da je reč o primernom detetu. Nikada sam njim nismo imali nikakvih problema. Tih, miran, bezazlen, povučen, skroman. Na školskom igralištu je ostalim dečacima redovno pokazivao kako se izvodi dribling ili neki fudbalski „fazon”. Iako je uvek igrao bolje od ostalih, nikada se nije pravio važan niti „folirao” zbog toga. Poslednjih dana čujem decu koja se stalno igraju pred školom i raspravljaju se ko je od njih Nikolić, a ko Zdjelar. Posle zlatne medalje Zdjelara svi su znali da je bio učenik naše škole, ali sada imamo i Nikolića. Nadamo se da će i on napraviti uspešnu karijeru – iskrena je direktorka Zora, kako je svi oslovljavaju u Padinskoj Skeli.

Razredni starešina Nikoliću je bila Ivana Stamenković, a Zdjelaru Nataša Avram. Odlično pamte obojicu, a u istu školu su im išle i sestre.

– I da hoćemo ne možemo da ih zaboravimo pošto nas današnji đaci stalno pitaju za njih, a posebno ovih dana pred derbi. Dok su išli kod nas u školu Saša je bio „nestaško”, a Veljko miran. U svakom slučaju obojica su bila veoma simpatični, svako na svoj način – sećaju se Ivana i Nataša. 

Direktorka Zora od sportista voli Novaka Đokovića. Fudbal ne prati uopšte, ali će ovaj 162. večiti derbi možda i da gleda zbog svojih bivših učenika. Na kraju je imala jedan savet i za Veljka i za Sašu.

– Nervira me kada čujem da neko kaže da se fudbaleri ne mogu pohvaliti zavidnom inteligencijom. Velika predrasuda. Sva deca su iskrena i neiskvarena. Treba ih učiti sreći pošto su njihove duše čiste. Učimo decu da razvijaju prijateljstvo i druženje, da budu bolji ljudi nego što smo mi. Odrasli ih uče pogrešnim stvarima. Zato za Veljka i Sašu imam samo jedan savet – da budu časni i pošteni ljudi, da ih slava i novac ne ponesu i zanesu. Neka budu onakvi kakvi su bili dok su išli kod nas u školu. Volela bih da ni Veljko, ni Saša, ne budu tužni posle utakmice. Zato neka bude nerešeno, a oni najbolji u svojim timovima. Sve moje kolege nastavnici i profesori im želimo svu sreću ovog sveta u životima i karijerama – sa osmehom završava Zorica Bjelogrlić.