Ljajić prelomio, u nastavku karijere prelazi na futsal

Povrede su srednjoprugaša i dugoprugaša u usponu Jasmina Ljajića toliko sasekle da je u žižu javnosti dospeo tek prošlog leta obnarodovanjem braka sa atletskom šampionkom Amelom Terzić.

Nedavno je preuzeo brigu o fizičkoj pripremi prvoligaškog futsal sastava Novog Pazara.

Ljajić je karijeru završio s 24 godine, ispunivši je titulom balkanskog prvaka na 3.000 metara u Staroj Zagori (8:12,36) i s dva treća mesta na istim takmičenjima uz više titula na šampionatima Srbije u trakama na 1.500, 5.000 i 10.000 metara.

Na vrhuncu karijere znao je da izađe kao pobednik nad u to vreme velikim atletskim nadama Nemanjom Cerovcem i Mirkom Petrovićem.

Nema ko nije iznenađen što vas vidi u futsalu?

– Fudbal, a pre svega futsal su moje velike ljubavi. Družio sam se i igrao futsal sa igračima Novog Pazara po završetku trkačke karijere. Onda sam rado prihvatio poziv da radim kao kondicioni trener u najzdravijem i najorganizovanijem, trenutno i najuspešnijem novopazarskom sportskom kolektivu. Izlaskom iz atletike život mi se okrenuo za 360 stepeni. Potpuno sam otišao iz sporta, za koji nije bilo ni mnogo vremena, jer sam radio, a i dalje radim, u firmi svog oca koja se godinama uspešno bavi proizvodnjom obuće.

Da li je bilo poziva da ostanete u atletici kao trener?

– Bilo ih je i to finansijski jako dobrih. Želeli su da zajedno sa svojom braćom Nenadom Radanovićem i Muamerom Hasanovićem, toliko smo i danas dobri da ne mogu drugačije da ih zovem, otvorimo klub i krenemo sa radom, ali nismo hteli.

Niste se u međuvremenu predomislili?

– Raščistio sam... nikad neću biti atletski trener...

Kompletan tekst možete da pročitate u broju Sportskog žurnala za 16. mart. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.