Porodica - nukleus svega: poput hobotnice pipcima privlači članove - u dobru i, naročito, u zlu, predodređena da ih ogreje ljubavlju i, ako treba, isisa otrov briga vrativši im nadu i stavivši u gard za (zajedničku) borbu.
– Evo, već nekoliko dana sam u Šapcu, došao sam malo da budem sa svojima - otkriva Strahinja Pavlović, Partizanov vunderkind, (dozvoljenu) promenu lokacije u odnosu na pre 10 dana, odnosno, da je iz Beograda, u doba koronavirusa, „otplovio” 105 kilometara uzvodno Savom (kopnom, pak, 87).
Prešavši kućni prag rasplinuli ste se od emocija?
– Prija mi što sam s najbližima. Pet godina živim sam - u Beogradu, dugo nisam bio u rodnom gradu. Sreo sam, doduše u prolazu, stare drugare, ne smemo da se družimo, naravno, lepo je bilo videti ih, bar i na tren.
Porodični dom ima i lepo dvorište?
– Živimo u kući, imamo, naravno, dvorište, eto, mogu da izađem napolje, trčim i radim vežbe. Nisam sam, pridruže mi se i tata Željko i brat Veljko. Nisu loši, pokušavaju da mi pariraju, ali...
Aktuelizujmo: koronavirus u Srbiji ušao je u kritičnu, četvrtu sedmicu, fudbal odavno stoji? Ima li straha: i to je ljudski?
– Na početku... nije me toliko plašilo. Ne plaši me ni sad, jedino, malo zbog starijih, moramo zbog i na njih da pazimo. Mi smo mladi i jaki...
Situacija je teška i u bogatijim državama, eto, princ Albert od Monaka je, takođe, jedan od obolelih?
– Pročitao sam... Virus je opasan i moramo da ga se pazimo.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
