Poslednji tango Miše Tumbasa: Njegova smrt ujedinila je navijački svet

Miroslav Gajić (da, to mu je bilo pravo ime), najpoznatiji i najverniji navijač svih sekcija Partizana, preselio se u subotu, 4. aprila, na neki lepši svet, ujedinivši u žalosti galeriju vrhunskih srpskih sportista, sa emotivnim oproštajem bez obzira na graničnik Topčiderskog brda.

Unikatan i neponovljiv, svedok premijernih odlazaka mnogih genera-cija na utakmice: upamćen (jednom za svagda) kako iz „bijela grla”, skoro čitavih 90 minuta, u Humskoj urla „Omereeee”, ili kad Piksiju (naravno, uz dozvolu) protura loptu kroz noge na pomoćnom Marakane, u prijateljskoj protiv Vrbasa...

Ili, kad se „nameri” na sudije na rukometu, hokeju, odbojci i vaterpolu, izvodi striptiz na košarci, dobacuje protivničkim igračima na BASK-u, bodri Radove fudbalerke...

I, sve to s neviđenim šarmom (ponekad i duhovitošću), propraćeno salvama smeha (Mateusu: „Klinsmane! ”, Tavambi: „Karamba! ”), uprkos (neretko) sočnom vokabularu, začinjenom i nepravilnim izgovorom pojedinih (antologijskih) reči...

Zvali su ga i - Baksuz. Teško da iko zna tačno zbog čega. Pričalo se (anegdota na pretek) i da ga je, kao malog, udario voz (otud, trajne posledice), da mu je otac službovao u JNA i da je zbog toga zavoleo Partizan...

Gegajući se, stalno s „nekim” kesama, poslednjih godina (usled bolesti) i povećane kilaže, bio je omiljen među sportistima (redovno prema njemu široke ruke), uprkos legendarnom „Daj neke pareee”, za komentare svedoka - „Bogati, Mišo, pa ti zaradi celu našu platu”.

U „moru” ljubimaca, naročito golmana - posle „Omereee”, bilo je i „Pandureee” i „Iviceee”, posebno je „bio slab” na Duška Vujoševića - krštenog kuma. Bila je to „reka ljubavi” - i uzvodno...

Preminuo je u Bariču, nadomak Beograda (pronašla ga komšinica koja je brinula o njemu), odakle je (skoro) svakodnevno, naravno - kad mu zdravlje dozvoljava, autobusom jezdio ka stadionu u Humskoj, svom „Jerusalimu”, strpljiv da satima džedži pred rampom, samo da prozbori „koju” s članovima Partizanove porodice.

U mlađim danima, čak i kroz otvoren prozor, prisluškuje sednice (i kibicerski dobacuje) Upravnog odbora...

Partizanovi navijači, ne tako davno, za rođendan su ga nagradili renoviranjem kuće, sad, kad je otišao u večnu, privilegovan je da zauvek živi - u njihovim srcima.

Ne znamo da li je Miroslav Gajić, alijas Miša Tumbas, sklopio oči uz neku od Metalikinih balada (čak i svetskoj javnosti postao poznat izjavom pred koncert slavnog benda), na primer - Unforgiven, znamo - teško da će mu biti oprošteno što nas je prerano lišio svoje, legendarne pojave.

Crno-belim svetom, danas u crnom, odjekuje: „Igrajmo poslednji tango”...