Iskustvo iz pakla Ivana Paunića: Zatečen sam ponašanjem pojedinaca

Pre nešto više od godinu dana, Ivan Paunić je bio ni na nebu ni na zemlji. Zakovan za krevet i sve vreme pod izuzetno jakim antibioticima.

Prvo je postojala pretnja da će ostati bez noge, a potom i života. I to u svega nekoliko dana i sve zbog nevidljivog neprijatelja koji mu je preko operisanog kolena dospeo u organizam.

Sve je počelo naivno. Dok je igrao za Tofaš, na treningu je dobio udarac u koleno i povredio ligament. Ubrzo je otišao na operaciju, a onda su počele velike muke. Koleno se upalilo, otok je bio sve veći, a bakterija sa kojom se borio predstavljala je sve veću opasnost.

Iskusni bek, vlasnik srebrne medalje sa Evropskog prvenstva u Poljskoj 2009. i još pet reprezentativnih medalja sa mlađim selekcijama, hodao je po ivici žileta.

Malo je nedostajalo da cela priča ima tragičan epilog. Ali poslednji koktel antibiotika doneo je olakšanje i iz najva-žnije, životne bitke, izašao je kao pobednik.

Čim je malo ojačao, ušao je u novu borbu, sa ciljem da se što pre vrati na teren. Pakleni treninzi, disciplina i posvećenost odveli su ga do cilja - 1. marta, u dresu Mege istrčao je na teren i bio deo tri-jumfa koji je klub uveo u luku spasa.

Samo dve sedmice kasnije, dok se sa ekipom spremao za sudar sa Mornarom, nevidljivi neprijatelj ga je ponovo sputao. Ali ovoga puta i čitavu planetu. Sve je stalo, svi se bore, a žrtve su velike.

Sa iskustvom koje ima i koje niko ne bi poželeo, Paunić je danas potpuno svestan opasnosti koja preti.

- S obzirom šta sam prošao sa tom bakterijom, moj strah je sada još veći. I ta bakterija je bila smrtonosna, kao sada ovaj virus. Kada ti uđe u krv možeš da umreš u roku od 24 sata. Retko ko uspe da je pobedi. Skoro dva meseca sam proveo u bolničkom krevetu, sa paklenom temperaturom. Boli su me ne znam ni sam koliko puta dnevno, uzimaš pet-šest kombinacija antibiotika. Cela ta slika mi je sada pred očima. Zato i sada pokušavam što više da sedim kod kuće. Da nigde ne izlazim. Zbog svih tih lekova, narušen mi je i imunitet. Tako da je strah od ovog virusa je još veći. Ne izlazim nigde. Kod kuće imam traku za trčanje, tegove i gume. Sat i po ili dva treniram, igram se sa sinom, kada on zaspi, gledam serije i filmove sa suprugom. Ne viđamo se prijateljima. Tako štitimo sebe i druge - gotovo u dahu kaže Paunić...