Đorđe Tomić: Antić je mogao da ubedi čoveka da može da leti

– Teško mi je.... Tuga... Svi koji smo malo bolje poznavali Radomira Antića, znali smo koliko je dobar čovek. Gde god da se nalazio, u Madridu, Beogradu, na Zlatiboru, bio je ponosan što je Srbin i spreman uvek svima da pomogne. Mnogo je voleo našu zemlju i svi su ga u Španiji poštovali  bez obzira da li su iz Atletika, Reala, Barselone, Viga... Veliki čovek – s gorčinom govori Tomić.

Na pitanje kad je i kako upoznao Radomira Antića koji mu je bio trener u Ovijedu i Atletiku, Đorđe Tomić je odgovorio otkrivanjem malo poznatih detalja:

– Kad je prestao da igra u Lutonu, Antić se posvetio trenerskom poslu i bio je u stručnom štabu Partizana sa Nenadom Bjekovićem. Kad je Bjeković otišao u Nicu, Antić je postao trener kadeta Partizana, te 1987. sam ga i lično upoznao. Osvojili smo turnir u Kosteni posle čega je mene, Vuka Rašovića, Stanojevića ubacio među starije i osvojili smo još jedan trofej pobedivši Štutgart. Mnogo je voleo fudbal... Bio je dobar čovek, dobar trener.

Đorđe Tomić je u Atletiko Madrid stigao u trenucima šampionske euforije.

– Antić je bio bog u Madridu. Nama Srbima otvarao je sva vrata u Španiji. U Atletiku su mu pomagali Kunovac i Toma Savić, od igrača, pored Milinka Pantića od kojeg je napravio legendu Atletika, doveo je u klub Veljka Paunovića, mene i kasnije Radeta Bogdanovića. Svi, apsolutno svi u Španiji su ga poštovali. Uostalom, bio je trener Atletika, Reala i Barselone!

Na pitanje u čemu je bila tajna Antićevog uspeha, Tomićev odgovor je jednostavan:

– Bio je odličan trener i sjajan motivator. Sećam se razgovora sa Milanom Lanetom Jovanovićem... „Ubedio me je da sam bolji fudbaler nego što jesam i počeo sam da letim”... Takav je bio Radomir, ubedite da možeš da poletiš, da možeš da pobediš... Znao je svakom igraču da priđe... Sedeli smo i pričali kad je postao selektor... Mister, previše je ofanzivno to što planirate: Krasa, Lane, Žiga i Panta... Ajde ova dvojica sa strane, ali dva špica, a samo dvojica veznih Stanković i Milijaš... Nije hteo da čuje: „ne sikirajte se, bićemo prvi u grupi”... Koga god je trenirao ne samo reprezentaciju, svi su igrali fudbal...

Kad nije radio, opet je ostajao u fudbalu:

– U fudbalu je bio 24 sata, gledao je i po šest utakmica dnevno... I uvek je imao vremena za sve. Ne samo za fudbalere, pratio je sve sportove, družio se sa košarkašima, šahistima... Ko god je stizao u Madrid, morao je da bude gost porodice Antić. Svi su ga poštovali. Bio sam prisutan kad ga je pozvao čovek iz Meride i pitao „kakav je igrač Slađan Šćepović?” Odgovorio je kao iz topa: „fenomenalan”. Gotovo, Šćepović potpisuje... Doveo je Milinka Pantića za 600.000 maraka u Atletiko, što je bilo nezamislivo malo za transfere koje su Španci tada pravili. Tada je i Valensija imala bolji i skuplji tim od Atletika, da ne govorim o Realu i Barseloni, a on je uzeo titulu...

Na kraju priče o Radomiru Antiću, Đorđe Tomić je izgovorio rečenicu koja oslikava prijateljstvo s najuticajnijim Srbinom u fudbalskoj Španiji:

– Bila je privilegija poznavati ga...