Vukašinović: Antić nadmašio i učitelja Boškova

Tužna vest o smrti velikog trenera Radomira Antića pogodila je mnoge ljubitelje fudbala širom sveta, ali rastužila i celu Srbiju. S nevericom da Antare više nema, uznemiren je Miroslav Vukašinović.

Seća se popularni Dželat školskih i igračkih dana u dresu užičke Slobode, ali i trenerskog početka velikog gospodina koji je u Španiji bio jedinstven kao trener tri najveća kluba - Reala, Atletika i Barselone.

- Zar je moguće!? - otelo se Vukašinoviću na vest sa nevericom o smrti Radomira Antića, a nije krio ni suze.

Iste su 1948. rođeni, bili školski drugovi, igrali zajedno…Sećanja naviru, potiskujući tugu o tužnoj vesti i neizmernom bolu.

- Išli smo zajedno u Tehničku školu u Užicu, sa njegovom suprugom Verom sedeo u klupi. Bio je tada lider školskog tima, odavao gospodstvo. Bio je to ne tim, nego timčina. Na golu Aranđelović, bekovi Krivokuća i kapiten Jokić, u half liniji ja, Đora i Dogandžić, a u napadu Slović, Pavika, koji je pre odlaska u Zvezdu igrao polutku i bio najbolji strelac Druge lige Jugoslavije, pa Bogdanović, Živadinović i Vukomanović. Antara je upao u ekipu umesto Vukomanovića i na debiju, mislim protiv Bregalnice ili Pobede, u našem trijumfu od 5:0 postigao dva gola. Tvorac tog tima i svih nas bio je trener Benula Milošević.

Poručuje Vukašinović da je Antara bio predodređen da uspe:

- Kao trener bio je čarobnjak. Vujadin Boškov retko je grešio i bio je siguran da će Antara biti čudo od trenera. I bio je. Broj jedan je Miljan Miljanić koji je nezaobilazan, drugi je Radomir Antić, na trećem mestu Vujke Boškov. Miljan nije imao zapaženu internacionalnu karijeru kao Antara, a Vujke je dobio učenika koji je prevazišao učitelja.

Poslednji put Vukašinović i Antić su se sreli pre dve godine na Zlatiboru.

- Za nas je Zlatibor bio centar sveta, kad se sretnemo uvek imamo šta da pričamo. Druženju i  priči nikad nije bilo  kraja, pa je i tada Antara delovao gospodski  kao i u vremenu iz dečačkih dana. Kao čoveku, drugu moram da prihvatim da nas je Rade prerano napustio. Neka mu je večna slava – tiho, gotovo nečujno i uz suze zaključio je Vukašinović.