REPREZENTATIVCI O MISTERU - Pantelić: Svaki čovek koji voli fudbal u Srbiji, bio je uz reprezentaciju

Dugo je Milanu Jovanoviću trebalo da prihvati tužnu vest iz Madrida, čoveka koji mu je otvorio vrata reprezentacije Srbije više nema.

Priznaje nekadašnji reprezentativac i strelac pobedonosnog gola na SP u Južnoj Africi 2010. godine protiv Nemačke, da ga je baš uzdrmala smrt Radomira Antića.

- U šoku sam. Nisam spavao ni dva sata. Lakše bi mi bilo da sam znao da je bolestan – rekao je Milan Jovanović.

Kada ste se poslednji put čuli sa Radomirom?

- Zvao sam ga 3. aprila. Prvo na srpski, potom i na španski broj. Video sam da je u Madridu haos zbog korone, pa rekoh da se malo i našalim sa njim, da mu kažem da se skloni na sigurno. Bilo mi je čudno što mi ne odgovara, obično bi me pozvao kad vidi propušten poziv. Zvonilo je do kraja na oba telefona, nisam ga istina pre toga čuo dugo možda nekoliko meseci, godinu dana.

Ko vam je javio tužnu vest?

- Krasić. Prvo sam mislio da je neka neslana šala, a onda sam se zaledio kada sam shvatio da je istina. Zatim me je nazvao i Marko Pantelić. Bio sam u šoku i sad sam, nemoguć osećaj. Gledam elektronsku štampu kao da sanjam, a još juče smo bili svi zajedno u Južnoj Africi. Ova vest nas je pokosila. Za Krasu, Pantu, Milijaša i mene poseban osećaj. Svi su naravno imali ravnopravan tretman u reprezentaciji, koji se bazirao na profesionalizmu, znalo se šta je merilo, teren i ponašanje, ljubimac bez pokrića to nije postojalo i ne postoji.

Da li se sećate vašeg prvog susreta sa Radomirom Antićem?

- Naravno da se sećam, naknadno sam bio pozvan u reprezentaciju, to je bilo 2008. godine. Iznenadio sam se kad me je pitao, šta najbolje igram u Standardu. Mislio tada da moj staž u reprezentaciji nije obećavajući, ali desilo se suprotno. Bukvalno za četiri dana Antić me je stavio u startnu postavu protiv Litvanije i više nisam izašao iz reprezentacije.

Da li pamtite zagrljaj sa Antićem, posle gola protiv Nemačke?

- Sve se to pamti i tako će biti do kraja života, jer su meni ti događaji obeležili karijeru. Život se na kraju i svodi na detalje, mahove, bljesak, to je ono što ga krasi. Kad se pravi retrospektiva, onda život staje u detalje. Oni sa Antićem meni su nezaboravni i najznačajniji jer su dali pečat svim našim karijerama. Iz te čuvene generacije svi smo sa njim klupske karijere podigli za još dva stepenika.

Smrt Radomira Antića iznenadila je sportsku javnost i potresla sve fudbalere koje je u bogatoj trenerskoj karijeri predvodio, nekadašnje reprezentativce, utisak je najviše... Marko Pantelić jedan je od njih...

- Mister je bio jedinstven, bila mi je čast što sam bio deo tima koji je na čelu sa njim doneo veliku radost Srbiji. Rezultati i uspesi govoriće o njemu kao stručnjaku. Mi koji smo imali čast da ga poznajemo, o njemu kao čoveku pričamo s dužnim poštovanjem – rekao je Pantelić.

Reprezentacija Srbije delovala je kao složna porodica za vreme Antićevog selektorovanja...

- Te dve godine bile su prelepe. Svaki čovek koji voli fudbal u Srbiji, bio je uz reprezentaciju, mi u njoj bili smo zaista kao porodica. Imali smo hemiju, razumeli smo i poštovali mistera i on je razumeo i poštovao nas.

U sjajnim mondijalskim kvalifikacijama, Marko Pantelić apostrofirao je jednu – možda i presudnu utakmicu:

- Meni je u sećanju posebno ostala utakmica sa Austrijom u Beču. Bili smo malo oslabljeni, ali, dobar naboj emocija i prijateljstvo koje je vladalo između nas igrača dalo nam je dodatnu dimenziju, Antić nas je naterao da verujemo u sebe...

Sa setom se nekadašnji reprezentativac priseća kontakata sa selektorom Srbije...

- Razgovarao sam juče i danas sa dosta fudbalera iz te naše ekipe i svima je jako teško pala vest iz Madrida. Šok! Još veći je šok, jer niko od nas nije znao da je Mister bio bolestan. Imao je za svakoga od nas reči kojima bi nas motivisao, pohvalio, prekorio...

Zastao je Pantelić, uzdahnuo i zaključio priču o čoveku koji je u njemu kao vođi napada reprezentacije Srbije imao neograničeno poverenje:

- Velika je gorčina zbog Antićevog odlaska, još veća što ne možemo da ga ispratimo kako dolikuje jednoj takvoj ličnosti. I ne znam šta bih više rekao u ovom trenutku, iako mi se čini da bih mogao da pričam danima o njemu... Neka mu je večna slava – rekao je Marko.