Luka: U Megi vam je svaki dan zabava

Od košarke nije mogao da pobegne. Uz oca bivšeg košarkaša, sada trenera, rastao je po raznim dvorana. Već tri sezona ga gledamo u dresu Mega Bemaksa, gde je i te kako skrenuo pažnju na sebe. Čak i selektora, Igora Kokoškova.

Ovo je priča o Luki Aćšeriću čiji je košarkaški put bio vrlo zanimljiv. Počeo je već kada je imao samo tri godine.

- Svakodnevno sam išao sa tatom na treninge. Dođem u halu, tata me ostavi na stolici i dva sata se nisam pomerao. Mirno sam sedeo i samo gledao. Bio sam veoma poslušan, pažljivo sam pratio šta su radili i onda sam kod kuće sve to imitirao. Zato i ne čudi što sam zavoleo košarku i veoma rano počeo da treniram – pričao je Ašćerić za zvanični sajt Mege.

Naravno, mnogo je i anegdota kojih se setio. Sa čitaocima je podelio jednu – kako je upoznao Tonija Parkera.

– Kad je moj otac igrao u Parizu, saigrač mu je bio Toni Parker. Mislim da mu je to bila prva profesionalna sezona. Bili su čak i cimeri. Kao mali sam ga upoznao i kasnije kada sam gledao šta je sve postigao u košarci bilo mi je nekako drago. Lep je osećaj, pogotovo što je moj otac bio relativno blizak sa njim. I danas se povremeno čuju i znam da imaju međusobno veliko poštovanje.

Ašćerić je rođen u Austriji, detinjstvo je proveo u Francuskoj. Kako je Lukin otac Nedeljko menjao klubove, tako se i porodica selila - iz Pariza išli u Le Man, Tulon, Viši, Burg, pa ponovo u Austriju. Dolazak u Megu 2018. godine iz Tulona za Luku je bio značajan korak napred:

– Stigao sam iz kluba koji je ispadao iz lige, gde nisam imao minutažu. U Megi su me odlično prihvatli, pružili šansu i od starta je za mene sve bilo na visokom nivou što je i presudilo da potpišem višegodišnji ugovor. Zanimljivo je da pre tog dolaska nisam živeo u Srbiji, nisam poznavao mentalitet, ali mogu da kažem da do sada u svojoj karijeri, a promenio sam mnogo klubova, još nisam bio u ovako pozitivnoj sredini. U Megi vam je svaki dan zabava. Ovde sam spoznao šta u pravom smislu reči znači timski duh. Mnogo je drugačije nego u drugim timovima po Evropi i to je nešto što je lepo i drugačije. Ovakvog druženja verujte mi nema toliko u drugim zemljama.

Osvrnuo se i na ovu sezonu, koja za Megu i nije baš bila tako uspešna.

– Bila je znatno teža nego prethodna. Bili smo mnogo mladi, na početku smo izgubili neke utakmice koje su bile egal i koje je trebalo da dobijemo. Kroz glavu mi odmah prolaze dueli sa Cibonom i Primorskom kod kuće, kao i sa Cedevita Olimpijom i Zadrom u gostima koje smo morali da dobijemo. Upravo je to bila razlika u odnosu na prethodnu sezonu, gde smo te egal utakmice dobijali i to nam je davalo elan, veću sigurnost i bolji rezultat na kraju.

Kaže i da ne razmišlja previše o budućnosti i ne opterećuje se ciljevima.

– Otac mi je oduvek bio košarkaški uzor. Želeo sam da usvajam njegove navike, jer je on bio mnogo disciplinovan. Dosta toga sam pokupio od njega, a zanimljivo je da je na vrhuncu svoje igračke karijere imao svega pet posto masti u organizmu. Bio je veoma posvećen, strogo je vodio računa o ishrani, bio je baš fanatik. On je bio seosko dete i sve što je postigao to je uradio isključivo sopstvenim radom i odricanjem. Uvek sam se ugledao na to – kaže Ašćerić junior.