- Čekao nas je revanš u Beogradu protiv fenomenalnih igrača u to doba, na mitskom stadionu Marakana. Na put u Jugoslaviju smo poveli čak i Gulita, iako nije mogao da igra zbog povrede prepona. Mislio sam u sebi da ne možemo da pobedimo, pa i da nam dozvole da igramo i rukama.
Zvezda je dominirala na terenu, ali je na poluvremenu bilo 0:0.
- Magla se već spuštala, ali se videlo. Kada smo izašli iz svlačionica na drugo poluvreme, nismo mogli da vidimo ništa na dva metra. Posle pet minuta igre smo čuli uzvike sa tribina i shvatili da je Crvena zvezda povela. Tim menadžer Ramaćoni mi je rekao da uložim protest kod sudije, jer ne postoje regularni uslovi. Prošetao sam do pomoćnika. Pitao sam ga da li vidi bilo šta. Samo mi je odgovorio da se vratim na klupu. S obzirom da me niko u magli nije video, nastavio sam da hodam za linijskim sudijom poput senke i da mu dišem za vrat. U jednom trenutku smo čuli tri zvižduka Paulija. Znali smo da se meč prekida.
Taveđa je priznao kakvu je grešku napravio:
- Napustili smo teren u društvu sudije koji mi je objasnio da moramo da sačekamo 45 minuta i da vidimo da li će magla da prođe. Nisam otišao u našu svlačionicu, ostao sam u hodniku i pušio kao ludak. Navijao sam za maglu. Verovatno sam palio cigarete da bih pomogao magli da bude gušća. Ušao sam do naše svlačionice i video da je nekoliko igrača već krenulo na tuširanje, dresovi su bili pobacani po podu.
Shvatio je da bi mogao da ostane bez posla ako se meč nastavi:
- Bio sam primoran da napravim tipičnu italijansku scenu. Pokucao sam na vrata sudijske svlačionice, opet sam pitao da li je utakmica suspendovana ili trajno prekinuta. Dobio sam isti odgovor. U tom trenutku sam se pretvorio u čuvenog glumca Albreta Sordija i počeo da kukam Pauliju kako je moja karijera završena jer su igrači zbog moje loše interpretacije otišli na tuširanje i nisu spremni za nastavak. Te reči su otvorile dušu arbitru, pogledao me je i izgovorio: „Reci im da se igra sutra”. Nikome nisam smeo da kažem šta sam uradio. Verovali ili ne, Ramaćoniju sam rekao tek posle 20 godina.
Milan je platio troškove navijačima da ostanu, bilo je razgovora sa delegatom, a onda...
- Nisam mogao da spavam i oko jedan posle ponoći sam sa oficirom za štampu Milana Đidom Susinijem rešio da pođem u grad. Tražili smo od recepcionara da nam kaže adresu najlepšeg noćnog kluba u Beogradu, sa najboljim ženama. Ušli smo u taksi i zaputili se tamo, jer sam bio ubeđen da će da dođu i sudije. Posle pola sata se zaustavio beli mercedes. Iz njega su izašli sudija Pauli i pomoćni sudija u društvu nekoliko atraktivnih devojaka i rukovodstva Crvene zvezde. Sudija me je video i razmenili smo poglede u kojima sam mu poručio: „Znam šta si radio i znaš da sam te video”. Očigledno je da posle toga nije bilo razloga da ga podsećam...
Taveđa je pisao i kako je sudija progledao kroz prste Milanu:
- Poslednji penal je trebalo da šutira mladi Ćepelini, tako je bilo zapisano na ceduljici. Saki je odredio, a dečko nije smeo da kaže da nema hrabrosti za to. Onda se nonšalantno pojavio Rajkard da šutira. Sudija Pauli je znao, ali nije smeo ništa da kaže...Pogodio je, mi smo prošli dalje, a ovi iz Zvezde nisu bili svesni da je penal šutirao pogrešan čovek. Posle meča sam otrčao kod Frenkija i pitao ga otkud se on pojavio. Odgovorio mi je: „Nisam hteo, ali onda sam shvatio da bi Ćepeliniju bila završena karijera da je promašio”.
U zaključku Taveđa je rekao:
- Bila su to dva nezaboravna dana u Beogradu!
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
