VREMEPLOV - Golčina Hajduku „tate Antića”

Radomir Antić je, tokom šestogodišnjeg igranja za Partizan (1970-1976), na 388 utakmica (računajući i prijateljske) postigao 25 golova, međutim, jedan zahvaljujući lepoti i važnosti zaslužuje epitet kultnog i 45 godina kasnije.

Pouzdani defanzivac je 20. aprila 1975. u Splitu, na čuvenom „Starom placu”, autorizovao remek delo, sa snagom da ga i dan danas, u tužnom trenutku kad se preselio u legendu, pamte Ivan Golac, desni bek crno-belih i Vjeran Simunić, golman Hajduka, akteri tog nezaboravnog megdana okončanog bez pobednika.

- Antića je krasila odlična igra sa obe noge, podjednako dobro je šutirao i levom i de-snom. Posebno su mi, kao njegovom dugogodišnjem saigraču, u sećanju ostala dva divna gola, koja su, po meni, obeležila njegovu karijeru. Jedan protiv Hajduka na staroj „Plinari”, igrali smo 2:2, Radomir je postigao fenomenalan pogodak sa 25 metara. Tog dana rodio mu se i sin Dušan, bilo je to veliko slavlje. A, drugi, u dresu Lutona protiv Mančester sitija, u poslednjem kolu i za opstanak u ligi - zaplovio je „memoarskom dvoranom”, u razgovoru za „Politiku”, Ivan Golac.

Bilo je to, kako primećuje „Slobodna Dalmacija”, u zlatno doba Hajduka, čiju je mrežu čuvao Vjeran Simunić, mladi golman koji je taman izborio mesto u 11 čim je Rizah Mešković otišao u vojsku. Inače, dočekan naslovima tipa „Simunić novi Beara”.

- Davao je Antić takve golove iz daljine, bilo je sa 25 metara, u desne rašlje ili poluvisoko. A, što da sad ja kažem i da sam bio pokriven? Istina je da sam imao slomljen mali prst na ruci - pravda se, još malo će pa pola veka, Simunić.

Čuveni Tomislav Ivić voleo je, podsećaju hrvatski novinari, Simunića - eksplozivnog, hrabrog - leteo je u noge, međutim, malo je nedostajalo da gol Antića i činjenica da nije prijavio povredu koštaju Hajduk, tad u trci s Vojvodinom (Crvena zvezda treća, Partizan šesti), titule.

- Bio sam posle ljut na sebe, glup što sam branio sa slomljenim prstom. Kasnije se to pogoršalo, morao sam duže da pauziram, nisam se više vratio na gol Hajduka, vraćao se iz vojske Mešković, tu je bio i Katalinić...

Vjeran je, prstom sudbine, morao na pozajmicu u Šibenik, kasnije i sa ispisnicom u vinkovački Dinamo, nameće se - Antić mu je zapečatio karijeru među „bilima”?!

- Ma, nije, „ozljeda” je kriva, ja sam na leto, potom, tražio da odem na „posudbu”. Splet okolnosti, Antić je takve golove davao - naglašava Simunić, činjenica da je kasnije stajao između stativa Sportinga iz Lisabona i bio prvi Evropljanin u Japanu (Tokio Vings), ipak, kvalitetan čuvar mreže (danas trener hrvatskog trećeligaša Zagore).