BRAĆA ZA PONOS - Za tri godine 88 golova

Uspeo je Goran Kudrić, predsednik Vojvodine iz Bačkog Gradišta, da na sinove Davida, Nenada i Igora, presadi fudbalski pelcer. Dvojica naslednika su oslonac Gradištanaca, dok je najmlađi član porodice u omladinskom pogonu superligaša TSC.

Lopta je glavni rekvizit, sportske teme prednjače u svakodnevnim razgovorima, a ovih dana, u nedostatku prvenstvenih utakmica, akcenat je na individualnim treninzima.

- Ponosan sam na njih, sazreli su brže od mnogih vršnjaka. Vaspitani su da se radom bore za mesto pod suncem, često im ponavljam da ništa ne pada s neba i da sve mora da se zasluži. U fudbalu su od malih nogu, supruga Nataša i ja pružamo im podršku, gledamo njihove utakmice. Idu dobrim putem, bitno je da izrastu u čestite ljude. Teško nam je bez fudbala ovih dana, ali zdravlje je na prvom mestu i svi moramo da damo doprinos u ovoj situaciji, tako što ćemo se ponašati disciplinovano, shodno savetima lekara - kaže Goran Kudrić.

Najstariji od trojice sinova je David, rođen je drugog oktobarskog dana 1997. godine. Veran je Vojvodini, nije menjao klupske boje, a igra na poziciji štopera.

 - Kao prvo dete u familiji, sećam se da, čim bi neko prohodao, najpre je šutirao loptu, pa ne čudi činjenica da smo nas trojica u fudbalu od malih nogu. Kod trenera Vojina Živkovića i Radeta Ćirića, bili smo do 2008. godine. Mnogo toga smo naučili i od Nebojše Sekulića, sa kojim je u školi fudbala tada sarađivao Branislav Dokić. To je bio jedini period, kada smo trenirali zajedno, jer su nam se kasnije, shodno razlici u godinama, razdvojili fudbalski pu-tevi - kaže David Kudrić, štoper Vojvodine.

Dve godine mlađi Nenad, krajem aprila, proslaviće 21. rođendan. Prošle sezone dao je ogroman doprinos istorijskom uspehu Gradištanaca, ovekovečenom u plasmanu na vojvođanski „Sever”, postigavši 30 golova u prvenstvu, uz šest u kupu.

 - U dresu Bečeja sam igrao pionirsku i kadetsku ligu Vojvodine. Sa prvim timom trenirao sam godinu dana, ali nisam imao željenu minutažu, pa sam se vra-tio u Vojvodinu, jer smatram da je mladom igraču bolje da ima kontinuitet na te-renu u nižem rangu, nego da sedi na klupi u višem. Za dve godine preskočili smo dva ranga, a mojih golova ne bi bilo bez pomoći saigrača – ističe Nenad Kudrić, udarna igla Vojvodine.

Najmlađi Igor, može da igra na poziciji desnog beka, ali dobro se snalazi i u veznom redu. Rođen je 2001. godine, posle igara za Bečejce u Kadetskoj ligi Vojvodine, promenio je kurs i već tri godine je u TSC. Sa omladincima superligaša iz Bačke Topole izborio je plasman u Omladinsku ligu Srbije, dok je sa prvim timom tri puta bio na pripremama, u Turskoj i Austriji.

 - Za prvi tim sa igrao u prijateljskim mečevima, dok još čekam debi u zvaničnoj superligaškoj utakmici. Bio sam u protokolu za dvoboje sa Vojvodinom, Partizanom i Čukaričkim, a to je privilegija, imajući u vidu jaku konkurenciju. Lepo mi je u TSC, sve je pod konac, uslovi su sjajni, pa mladi igrači imaju moguć-nost da napreduju. Po programu iz kluba treniramo individualno, održavamo formu, koliko je to moguće, i nadamo se da ova pauza neće dugo trajati – podvukao je Igor Kudrić.

Nenad Kudrić je na meti mnogih klubova. Golgeterski potencijal potkrepljuje podatak da je tokom sezone 2017/2018. mrežu pogodio 40 puta. Pre prinudne pauze, za 1.068 minuta, u višem rangu, dodao je 12 recki u impozantan saldo. Računajući i prošlu sezonu, učinak je impresivan – 88 golova.

 - Izdvojio bih pogodak u Čelarevu, uoči prekida prvenstva, jer smo u duelu sa ČSK Pivarom stavili tačku na seriju poraza. Izgradio sam prostor za udarac i levicom, sa 25 metara, pogodio malu mrežu.