Ostoja: Partizanu ništa ne zameram

Ostoja Stjepanović (35) jedan je od retkih, svetlih primera da se do fudbalskih visina može stići uprkos ne igranju za Crvenu zvezdu ili Partizan u seniorskoj konkurenciji.

Vezista Rada, fudbalske korake učio je u Makedoniji Đorđe Petrov, da bi se sa 16 godina otisnuo u jednu od najboljih balkanskih škola fudbala – Partizanovu.

- Bio sam član Partizana šest godina, računajući omladinsku školu, Teleoptik i prvi tim. U to vreme išao sam na pozajmice u istočno Sarajevo, Vranje, Vardar i Čukarički. Nikom iz crno-belog tabora ne zameram što nisam dobio šansu u prvom timu. Već sam,  zahvalan Bogu, što mi je pružio priliku da proživim kroz karijeru lepe trenutke. Naravno, ostaje žal, jer kao dete imate ideal i stremljenje da bi dobijete veću minutažu i šansu u klubu u kojem ste se školovali u mlađim kategorijama. Priznajem, u tom trenutku je delovalo strašno što nisam deo Partizana, ali posle me je život odneo na drugu stranu i ponavljam ništa ne zameram nikome – istakao je Ostoja Stjepanović iskusni nekadašnji reprezentativac Makedonije.

Stjepanović ne zaboravlja ko je prepoznao njegov talenat i preporučio upravi crno-belih da ga angažuje, a tada je još uvek bio dečak.

- Sa Makedonija Đorđe Petrov učestvovao  sam na turnirima u Srbiji, Beogradu, Bugarskoj, a tu je Partizan bio redovan. Nameštalo se tako da sam gotovo uvek bio jedan od najboljih u ekipi, odskakao. Par puta se pričalo da pređem u Beograd, ali, s obzirom da sam jedinac, roditelji su odugovlačili . Sa 16 je bilo sad ili nikad, prelomili su i zadužio sam Partizanov dres. Zaslužni su Nikica Klinčarski i Zvonko Živković, koji mi je bio i trener. Dolazak iz Skoplja u Beograd je bio težak. Glavni grad Makedonije je manji. Na treninge i u školu sam išao peške tamo, što sam zamenio putovanjem autobusom od 45 minut. Takođe, morao sam da se hranim u restoranu Partizana. Sve je bilo drugačije.

Ipak, sadašnji vezista Rada vrednost je dokazivao u Beogradu, ali u dresu Čukaričkog u vreme kad je belo-crne predvodio čuveni trener Dragoslav Stjepanović, a rukovodio klubom Saša Mihajlović.

- Od svih pozajmica najviše sam vremena proveo na Banovom brdu - godinu dana. Period pod Dragoslavom Stepanovićem pamtim, kao vrlo lep. Imali smo finu ekipu. Pored mene bilo je još par igrača na pozajmici iz Partizana. Saigrači su bili Nađ, Vilotić, Okuka, Bosančić... Posle epizode u Čukaričkom nisam više bio u srpskom fudbalu. Ne bih mogao da kažem da mi je žao što nije bilo više godina u Srbiji, jer sam proživeo lepe trenutke kroz karijeru van srpskih terena.  Međutim, zadovoljan sam što sam na kraju dobio priliku da završim karijeru u gradu u kojem ću ostati sa porodicom da živim Beogradu, zahvaljujući Radu.

Porodica Mihajlović važila je za posebno „galantu“ u fud-balskom svetu, što je potencirao i trener Stepanović.

- Saša Mihajlović je vodio klub. Voleo je da drži sastanke sa igračima, stručnim štabom i deli premije. Bio je korektan. Voleo je da plati uspeh.

Kad se baci pogled na biografiju Stjepanović, mogu se naći klubovi kao što su Materzburg, Tazar, Visla Krakov, OFK Beograd, AEL, Slask Vroclav.

Dobre igre u klubovima naplaćene su kroz 15 utakmica za državni tim za koji je Stjepanović debitovao 14. novembra 2012. na susretu sa Slovenijom (3:2).

- Reprezentacija Makedonije sad ima realnu šansu da se plasira na PE. Napravljen je dobar rezultat u Ligi nacija. Šansu su im podjednake kao i Srbije. I kad sam igrao za nacionalni tim bilo je igrača koji poseduju kvalitet, ali i onih koji odskaču. Ipak, nedostajalo je da se sklopi atmosfera sa selektorom ili ostalim igračima da bi se postigao zapažen rezultat.