Legenda Splićana Ivica Šurjak: Trebalo je pobediti u Vinkovcima, Zenici, Ljubljani... ne samo u Beogradu ili u Zagrebu

Kaže Ivica Šurjak da je vinom objavio „rat” pandemiji i s nestrpljenjem očekuje nove uspehe voljenog kluba.

Bio fudbal igra, industrija, biznis..., on je uvek pokret koji povezuje ljude nevidljivim nitima i služi da se pamti nekadašnje, analizira sadašnje i predviđa što će sutra doći.

„Majstori s mora” su svi oni fudbaleri koji su gradili najzlatnije etape trajanja splitskog Hajduka.

Šurjak je sa Peruzovićem, Luketinom, Mužinićem, Boljatom, Jovanićem u omladinskom timu Hajduka osvojio duplu krunu, zatim u seniorskom timu debitovao protiv Partizana i golom doneo „bilima” trijumf od 2:1.

Ukupno je beli dres nosio 487 puta, postigao 127 golova. Nedavno je obeležio 67. rođendan... Gde ste se sklonili od pandemije?

– Nalazim se u svom domu, pridržavam preporuka epidemiologa. Verujem da virus neće još dugo trajati, da ćemo uskoro početi normalno živeti – optimistično će Šurjak.

Svojevremeno ste dolazili u Banjaluku, igrali protiv Borca. Kad bismo vas opet mogli očekivati, uvek ste bili i bićete ovde rado viđen gost?

– Meni je uvek bilo lepo u BiH, posebno u dragom gradu, Banjaluci. Mnogo je divnih uspomena, mada nama nigde nije bilo lako. Utakmice su bile neizvesne, bez izglednog favorita. Mučili smo se često i u Banjaluci, Borac je uvek imao mnogo dobrih igrača.

S Hajdukom ste osvojili četiri titule i pet trofeja pobednika kupa u nizu. Što nije uspelo nijednom klubu iz jugoslovenskog doba. Jeste li ponosni na tu činjenicu?

– Ponosni smo, naravno. Konkurencija je jaka bila, trebalo je pobediti i u Vinkovcima, Zenici, Ljubljani, Titogradu, Kruševcu, Nišu, Sarajevu... ne samo u Beogradu ili u Zagrebu. Pregršt je  vrhunskih igrača bilo, iako sam bio reprezentativac, i na mom mestu.

Otišli ste iz Hajduka u Pari sen Žermen za tada basnoslovnih tri miliona francuskih franaka! Upečatljiv utisak ostavili  i u Udinezeu, zatim i u Realu iz Saragose. Da li žalite za nečim što ste hteli, a niste uspeli?

– Ne znam... Kao dete sam došao u Hajduk, u jedanaestoj. Imao sreću da u debiju za prvi tim zatresem mrežu Partizana i pobedimo. Tako sam ubrzao svoju karijeru, osigurao mesto u startnoj postavi. Stigao do reprezentacije i u drugom meču u Grčkoj dao gol. Pobedili smo sa 4:2... Josip Katalinski je u Atini dao autogol, onda u Frankfurtu golom u majstorici sa Španijom se proslavio. Otišli smo na svetsko prvenstvo, otvorili takmičenje remijem s Brazilom...

Kompletan tekst možete da pročitate u broju Sportskog žurnala za 24. april. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.