Oni znaju kako ostati motivisan kod kuće - Ovo može da bude prilika

Srpski vaterpolista Dušan Mandić rekao je danas da je, i pored potpune neizvesnosti koja vlada usled prekida i odlaganja takmičenja zbog korona virusa, pronašao motiv koji ga pokreće - Olimpijske igre.  

- Vlada potpuna neizvesnost i zato ništa ne može da se planira. Ali, kroz glavu mi stalno prolazi samo jedna misao, a to je da su sledeće godine Olimpijske igre i to je ono što mene pokreće. Imaćemo godinu dana više da se za to pripremimo i ja to želim da iskoristim na najbolji mogući način. To je moja pokretačka snaga - rekao je Mandić.

Mandić je zajedno sa saigračima iz nacionalnog tima Andrijom Prlainovićem, Milanom Aleksićem i Savom Ranđelovićem, koji su brend ambasadori UNIKA osiguranja, razgovarao o tome kako ostati motivisan kod kuće u vreme izolacije i socijalnog distanciranja.

Za njih je trenutna situacija još specifičnija, jer više od mesec dana nisu u mogućnsti da treniraju u bazenu, a to je po njihovom priznanju najduži period odvojenosti od vaterpola koji pamte.

- Potrebno je mnogo doslednosti i discipline da bi se sa pođednakim žarom treniralo, pre svega zbog činjenice da još niko nema predstavu kada će se situacija normalizovati - rekao je Mandić.

Prlainović je istakao da nije tragično shvatio sve što se dešava jer je baš u ovom periodu, kako je rekao, i pronašao novu motivaciju.

- Mnogo sam razmišljao o vremenu provedenom sa bližnjima i toj vrednosti. Obzirom da je ovaj period nesvakidašnji iskorak iz svakodnevnice, pokazao se kao odličan trenutak u kome motivaciju pronalazim u želji za potencijalnom promenom fokusa nakon što se sve ovo završi. Treba izvući pouke, krenuti napred pozitivnim mislima i postaviti sebi neki novi cilj - rekao je Prlainović.

Iz svega što se trenutno dešava i Ranđelović je pokušao da izvuče nešto pozitivno.

- Rekao sam sebi da ovo može da bude prilika da se u potpunosti regenerišem i fizički i psihički od napornih sezona i utakmica godinama unazad. To mi je pomoglo da ostanem pozitivan. S druge strane, kao po automatizmu prilazim svakom treningu u kućnim uslovima. Svestan sam ako ne budem radio na sebi da će povratak u bazen biti veoma težak i redovnim treningom želim sebi da pomognem.

Po rečima Aleksića, najbolji način da se održi motivacija je postavljanje kako malih, kratkoročnih ciljeva, tako i dugoročnijih planova.

- Težiti njihovom ispunjenju je zapravo najbolji motiv.

Srpski vaterpolisti govorili su i motivima koji su ih do sada pokretali, pa je tako Prlainović naveo da je u mlađim kategorijama sanjao seniorsku reprezentaciju i da je motiv da svaki put bude bolji vukao kroz čitavu karijeru.

- Na početku priprema za velika takmičenja novinari nas uvek pitaju da li ima motiva za dalje dokazivanje. Pristalica sam toga da ko ne može da pronađe motiv ne treba da bude tu. Onda kad nisi motivisan na pravi način bolje ti je da sediš kod kuće. Još jedna bitna stvar. Zadovoljstvo je vrlo opasno osećanje, i tu ne mislim samo na sport, već na bilo koju drugu sferu života. Kada ste previše zadovoljni i u sebi imate spoznaju toga šta ste sve osvojili, u tom momentu ste u velikoj opasnosti.

Na ove reči Prlainovića nadovezao se Milan Aleksić koji je istakao da on pronalazi motive od utakmice do utakmice, od sezone do sezone.

- Postoje neke situacije koje se dešavaju na dnevnom nivou. Mogu biti nepravedne sudijske odluke, pa onda to nezadovoljstvo pokušavaš da kanališeš dodatnom motivacijom, da ne trošiš energiju na kukanje ili proteste. Ako to uspeš onda zaista možeš da brže zaplivaš, jače da šutneš u odlučujućim situacijama, ali i to se uči godinama, kroz iskustvo. Ne mogu da zamislim profesionalnog sportistu bez motiva da bude bolji od protivnika, da se čak ne takmiči sa samim sobom i sopstvenim mogućnostima u nekim trenucima - dodao je Aleksić.

Sava Ranđelović je naveo situaciju koja ga je najviše motivisala u karijeri.

- Klik se desio u Atini 2013. Bio sam u to vreme član Crvene zvezde, igrali smo utakmicu sa Olimpijakosom koju smo koliko se sećam izgubili. Posle te utakmice sam imao prilično ozbiljan razgovor sa Prlainovićem. Ne bih da pričam o tome šta mi je sve tom prilikom Prle rekao, ali taj razgovor na mene mnogo uticao i u velikoj meri je doprineo mojoj velikoj motivaciji i kasnijem daljem napretku u karijeri.

Mandić je izdvojio Olimpijske igre u Rio de Žaneiru i finale Svetske lige u Beogradu. Govoreći o Igrama u Riju, on se prisetio da je u grupnoj fazi bilo mnogo teško, da je tim prolazio kroz "razne emocije", ali da je potom od četvrtfinala sve krenulo onako kako su želeli.

- Sećam se tog osećaja pred to finale u Riju. Nikada pre ni posle toga se nisam tako sećao. To je zaista poseban osećaj, motiv da se osvoji zlato bio je ogroman, bio sam pod nekim neverovatnim uzbuđenjem. Bio je još jedan momenat, a to je bilo u finalu Svetske lige u Beogradu. Žena mi je bila trudna, pred porođaj baš i došla je na utakmicu. Osećao sam strašan nalet adrenalina, bio sam veoma motivisan jer je došla da me gleda u tom stanju i pruži mi podršku. Taj meč je po mnogo čemu bio specifičan, uz onaj nezapamćeni pljusak u finišu meča. Ulog je takođe bio veliki, borba za olimpijsku vizu i našu priliku da branimo zlato osvojeno u Brazilu.