Miodrag Ješić: Voleo bih da uvedem Partizan u Ligu šampiona

Rado se Miodrag Ješić seća reprezentativnih dana, kaže da u Borcu, u Republici Srpskoj, vidi kolektiv evropskih dometa, u Crvenoj zvezdi, pak, novog šampiona Srbije. Savetuje ozbiljnost u borbi protiv koronavirusa.

- Na bezbednom sam, u krugu porodice. Posle sporazumnog raskida ugovora sa Ismailijem u Egiptu, u Beogradu sam nekoliko meseci. Pandemija nas je sve ukočila, usporila. Poštujemo ono što nam preporučuju zdravstveni radnici, ima tu i nešto dobro, više pažnje pokloniću najrođenijima – započinje Ješić.

Svojevremeno, trenirao je sa juniorima Crvene zvezde, ali i poslušao ritam srca - kucalo je u pravcu crno-bele strane Topčiderskog brda.

Partizanu, kao libero i zadnji vezni, podario je najlepše godine života. S druge strane, Parni valjak (dva puta sa oreolom šampiona) izgradio mu je ime, reputaciju, afirmaciju.

- Dušan Maravić i pokojni Bora Kostić zvali su Miloša Kopanju i mene iz Žarkova u Crvenu zvezdu. Drugari su me nagovorili i dok sam tražio papire, pokojni Vladica Kovačević pozvao me je u Partizan. Dileme nije bilo, ostvarila mi se želja iz detinjstva.

Iako nije imao ofanzivnu ulogu, olako je tresao protivničke mreže, umeo da pogađa i u dresu Jugoslavije.

- Prvo me je trenirao pokojni čika Čaja, onda Pop, pa Dragan Novčić Crni koji mi je podario fudbalsku drskost. Za profesionalni korak najzaslužniji je Vladica Kovačević. Izdvojio bih i legendarnog Antu Biću Mladinića. Klasu sam potvrdio kod Tome Kaloperovića, u vreme Miloša Milutinovića postao reprezentativac.

Igrao je čuvenu kvalifikacionu utakmicu u Splitu protiv Bugarske, 21. decembra 1983, kad je njegov saigrač Ljuba Radanović u poslednjim sekundama doneo pobedu od 3:2 i plasman na EP u Francuskoj.

- Bilo je 2:2, Velšanima je to odgovaralo kao konkurentima, svi smo krenuli napred. Finiš je doneo Bugarima pet zicera, samo su Peruzović i golman Simović ostali pozadi. Na centaršut Zlatka Vujovića, Radanović je dao gol. Mladen Delić je tada uzviknuo: „Ljudi, da li je to moguće?” Održavam kontakte sa svima, sa Radanom, Mehmedom Baždarevićem...

Teško mu je što Dragan Mance nije poživeo, boli i sveža smrt Radomira Antića.

- Mance bi bio najbolji igrač Evrope i među najubojitijim golgeterima sveta. Šteta, otišao je sa nepune 22 godine. Bio sam, kao najmlađi, na pripremama Partizana u Rovinju. Odluči Biće Mladinić da odemo na izlet u Trst. Nisam poneo pasoš, ostao sam u hotelu. Uveče, tokom večere, kapiten i najstariji igrač Radomir Antić poklonio mi je ručni časovnik kao podsećanje da sam tad bio najmlađi.

Radio je u Tunisu, pa u Bugarskoj gde je postao prvi strani stručnjak koji je sa CSKA iz Sofije bio šampion. Ujedno, bila je to jubilarna, 30. titula.

Pobedili su Liverpul na „Enfildu”, da bi morali, ipak, trijumfom nad Bajer Leverkuzenom u Ligu Evrope. U Bugarskoj je bio trener godine, prvi u istoriji najpopularnijeg sporta te zemlje, a da nije u njoj rođen.

Radio je još u Crnoj Gori, Libiji, Iranu, Kini, ostavio je trag i u Kuvajtu, u Saudijskoj Arabiji, ali i u BiH.

- Vodeći Partizan pobedili smo Rijeku, na Kantridi i u Beogradu. Izvukli smo Spartak iz Moskve, nije se moglo dalje, imali su 14 reprezentativaca. Ostao je žal što Partizan nisam uveo u Ligu šampiona, ali kasnije smo igrali u grupnoj fazi Lige Evrope, u mom povratku u Humsku. Voleo bih da jednog dana donesem crno-belima duplu krunu i plasman u Ligu šampiona.

Ješić sagledava trenutnu fudbalsku sliku:

- Crvena zvezda je novi šampion Srbije, ali treba ih iznenaditi - voleo bih da Partizan odbrani trofej u Kupu Srbije. Banjalučkom Borcu se smeši Evropa, pratim zbivanja u Republici Srpskoj i u BiH. Proći će ova pandemija, moramo da budemo disciplinovani.