Savanović: Zdravlje u senci novca, igrao bih samo ako baš svi hoće

Za manje od mesec dana, tačnije 24. maja, biće poznato da li će se još uvek aktuelna evropska klupska sezona završiti na parketu ili ne. Do tada će Evroliga proceniti da li ima uslova za igranje ili će podvlačiti crtu i okrenuti se narednoj sezoni. Isto važi i za Evrokup.

Kako su to u Barseloni zamislili, klubovi bi već 29. maja morali da okupe timove. Prostor za karantine ostavljen je do 11. juna, posle čega bi ekipe imale vremena da do 2. jula završe trening kampove. A dva dana kasnije krenulo bi se sa utakmicama.

Igralo bi se u jednom gradu bez publike. Što se tiče Evrolige, plan je da se u periodu od 4. do 17. jula odigra šest preostalih kola ligaškog dela, nakon čega bi osam najbolje plasiranih ekipa, po sistemu eliminacije igralo za tron. Što se tiče Evrokupa, tu je situacija daleko lakša, s obzirom da je već poznato osam ekipa koje će se boriti za titulu. A samim tim do 17. jula bi bio poznat šampion.

Da li i koliko je ovaj plan realan, sada je praktično nemoguće re-ći. Kao što je nemoguće predvideti kako će se odvijati borba sa virusom KOVID-19. Problema i nedoumica je mnogo. Počev od elementarnih kada će biti uspostavljeni letovi, pa do onog najkompleksnijeg, kako igračima i svima ostalima garantovati bezbednost. Između je dijapazon pitanja na koje niko nema odgovor. Od toga kako spremiti igrače posle dva meseca sedenja kod kuće, pa sve do toga kako ih naterati da produže ugovore na još mesec dana.

Dogovor sa Sindikatom igrača doneo je neka rešenja, za neka mora da se čeka, ali sudeći po prvim reakcijama, mnogo je više nezadovoljnih. I čini se da njihov broj svakim danom sve više raste, kako me-đu igračima, tako i među klubovima. Primera radi, Olimpijakos, Makabi i Panatinakos ne žele da primene dogovor između Evrolige i sindikata igrača, dok su Nando De Kolo, Serhio Rodrigez, Majk Džejms i još neki igrači, javno izneli da treba svirati kraj i misliti na zdravlje.

S obzirom da za aktivne igrače otvaranje ove teme sigurno nije nimalo zahvalno, iz više faktora, kao jedan od idealnih sagovornika nametnuo se Duško Savanović. Ne samo zbog činjenice da je, posle skoro dve decenije na terenu, okačio patike o klin, već pre svega zbog njegovog uvek otvorenog i iskrenog stava. Poziv ga je zatekao na Zlatiboru gde ima kuću, u trenutku kada je sređivao tuje u svom dvorištu. A već prva rečenica je pokazala da je bio idealan izbor:

- Da je mene ovo zakačilo kao igrača, gotovo sigurno ne bih igrao ili bolje reći, potrudio bih se da ne igram - ko iz topa rekao je Savanović. - Sve mi deluje mnogo nesigurno i nedefinisano. Narodski rečeno, vrljavo. Šta sada sve to znači? Ako je karantin i dalje na snazi, ako je virus toliko opasan, sigurno da nije bezbedno igrati. Sve u redu, nema publike, smanjuješ rizik. Ali košarka je kontakt igra. Sa jedne strane, cela planeta propagira socijalnu distancu, izbegavajte kontakt, nosite maske, budite kod kuće. A ovamo da se igra košarka. Blago rečeno, to mi sve deluje nepromišljeno. Jedan igrač će pokupiti virus, pa zaraziti drugog. On će ga posle odneti kući, u svoj dom i šta onda. Porodičan sam čovek, imam dvoje dece i tako gledam stvari. Da sam sada u poziciji igrača, pričao bih sa saigračima, sa svima u klubu i igrao bih samo ako baš svi hoće. U svakoj drugoj poziciji, ne bih.

Ističući da razume potrebu da se misli o finansijama, bivši član Bajerna, Efesa, Valensije, Uniksa, Borca, FMP-a, Sevilje i Sasarija je nastavio izlaganje.

- Sama reč profesionalizam, sve govori. Novac se pita za mnogo toga. I gde god je uticaj sponzora i investitora jači od lige, tu će se igrati. A gde god postoji više zdravog razuma, sezone će biti završene bez igranja. Proglasiš kraj i nastavljaš dalje. Život neće stati. Izbije i rat, pa mora da se živi, a kamoli ovo. Završiš, od septembra kreneš dalje i to je to.

Sve što se dešavalo od pojave virusa KOVID-19 do danas, išlo je u prilog odluci da se sezone završavaju. Ipak i dalje je priča oko igranja aktuelna.

- Kao i u svakom biznisu, želiš da iscrpiš sve opcije da zaradiš. Sigurno se svima ispipava puls i skupljaju se informacije. Da se vidi da li je igranje moguće i kako će drugi da reaguju. Da li će se neko pobuniti ili neće. Pa onda kreće vaganje. Neki su za to da se igra, neki su neodlučni, a neki ne. Ako u svemu tome, ima više onih koji bi igrali, ostale će gledati da slome. Pobuni se Fenerbahče ili ne, vidi se kako razmišlja CSKA ili neko treći. Pa krenu modifikacije i različite igre.

U svemu što se dešava i generalno u svetu sporta, kako sam Savanović kaže, malo ko razmišlja o zdravlju igrača. I da tu košarka nije izuzetak.

- Sindikat igrača se jedva izborio da ne bude nalepnica na terenu. A ljudi su ginuli na njima. Kakvo zdravlje, sponzor je jači od svega. Tek kada su igrači pobunili i rekli nećemo ni da radimo, ako toga ne bude, onda se priča promenila. Sa druge strane, ko god je u tome, mora da prihvati da je u igri veliki novac, da mora malo da poturi leđa, da rizikuje zdravlje. Evroliga je nedavno za sebe rekla da je poslovna korporacija, a ne sportska organizacija. To deluje jako surovo, ali jednostavno je tako. Sve su to fabrike novca. A tu nikoga ne zanima zdravlje igrača. Čast izuzecima, klubovima i nekim organizacijama. Ali kod većine je sve to biznis plan i samo se gleda kako na kraju da se bude u plusu - istakao je bivši reprezentativac Srbije.