Svi šampioni su imali prepreke koje su morali da pređu. Najveće, naizgled nedostižne. Na početku juriša Majkla Džordana to su bili Boston Seltiksi, ali u trenutku kada su svi smatrali da je došlo vreme za Njegovo leteće veličanstvo, na putu su se našli Detroit Pistonsi. Ne bilo koji, već „Bed Bojsi”.
- Mrzeo sam ih - poručio je Džordan u novim epizodama dokumentarca „Poslednji ples” koje se mahom fokusiraju na sudare sa Pistonsima i put ka prvoj tituli Čikaga, 1991. - Ta mržnja je i dalje prisutna!
Prvi veliki sudar dva tima bio je u sezoni 1987/88. Nakon što je Džordan košem u poslednjoj sekundi protiv Klivlenda odveo Čikago u polufinale konferencije, sačekali su ih Pistonsi i doslovno prebili. Detroit je otišao do velikog finala i izgubio od Lejkersa.
Sledeće godine isti rivali su se susreli u finalu Istoka. Džordan je otišao korak dalje, ali ne do kraja. Detroit je pobedio rezultatom 4-2 i ponovo pokvario stvaranje kompletnog NBA superstara. Jer, Majklu je bilo potrebno da izbriše gubitnički mentalitet franšize kako bi postao ono kako ga danas pamtimo.
Vratio se sledeće sezone jači za identično finale konferencije. Detroitovi „Loši momci” su i dalje tukli, što ipak nežnijim Bulsima nije odgovaralo. I pored toga, Džordan je došao do majstorice finala. Sedma utakmica je trebalo da bude vrhunac, velika pobeda Čikaga.
Ipak, Skoti Pipen se probudio sa migrenom tog jutra.
- Osećao sam kao da ću povraćati. Otišao sam u arenu, uradio sve, zagrejao se, ali nisam mogao da vidim. Sve sam video duplo, nisam mogao da se fokusiram. Rekao sam im to - seća se sjajno krilo bez kojeg Bulsi jednostavno nisu bili konkurentni.
- Bio sam potpuno razoren. Plakao sam u autobusu - seća se Džordan. - Otac mi je rekao da je to jedna utakmica i da ću se vrati sledeće godine.
Bi Džej Armstrong je bio jasan:
- Posle te utakmice, umesto da smo svi otišli na odmor, išli smo da treniramo.
Bio je to poslednji put da je Majkl Džordan pretučen na terenu od Bila Lambira, Rika Mahorna, Denisa Rodmana, Ajzeje Tomasa, Džoa Dumarsa… Ili bilo koga drugog. Bio je to i poslednji put da je izgubio.
- Dobijao sam brutalne batine. Želeo sam da uzvratim.
Džordan je tokom leta radio na povećanju telesne mase. Jačao je sa tegovima u rukama.
- Nabildovao sam se!
U svakom podizanju težina motivisala ga je poruka koja je kružila ligom i postajala sve glasnija - da je spektakularan igrač, ali nije pobednik kao Medžik Džonson ili Leri Bird.
- To me je jelo - priznao je Džordan. - Tada sam energiju usmerio ka saigračima.
„Usmeravanje energije” dobro su osetili svi u timu.
- Majkl nam nije dopuštao greške - kazao je Pipen sa kojim se Džordan tada posebno zbližio.
Horas Grent, genijalni krilni centar, tada je izrastao u trećeg igrača tima:
- Video sam đavola koji vrišti - nasmejao se Grent sećajući se Majkla. - Ako bi napravio grešku, urlao bi na tebe. Tražio je savršenstvo. Ali, kada vidiš lidera koji radi sve na treningu, pomisliš da ne zaslužuješ da budeš tu ako i ti ne ponoviš sve to.
Uvođenje Grenta u tuču je bio jedan od zadataka najboljih igrača svih vremena.
- Horas je kukao kada bi dobijao batine. Rekao sam mu da ne smeju da vide da kuka, tada pobeđuju - seća se Džordan. – „Samo budi jak, pobedićemo siledžije.”
Došao je red na siledžije. Finale Istoka, treći put uzastopno između Detroita i Čikaga. Džordan i Pipen su samleli Loše momke koji su ispali još lošiji. Izašli su sa parketa bez da su pružili ruku protivniku. Nepunih 30 godina kasnije, Ajzeja Tomas se seća:
- Njihovo vreme je došlo, naše je bilo gotovo. Lambir nam je rekao da im ne pružimo ruku.
- Izašli su kao klasične k..ke - ljut je i dalje Grent.
- Sada bismo svi pružili ruke. Ali tada… Jednostavno nije bilo tako - nastavio je Tomas.
Ajzejino „svedočenje” pokazano je Džordanu. Skoro tri decenije kasnije, najveći svih vremena ne prašta to:
- Šta god da je rekao, to je glupost. Ne zanima me šta ćete mi pokazati. Ne može da me ubedi da nije bio se..nja - rekao je Džordan. - Vratite se na nas koji smo izgubili sedmu utakmicu godinu dana pre. Svakome sam pružio ruku. Mora da se poštuje igra. To je sportski duh. Koliko god da boli. A verujte, boli. Mada nisu ni morali da se rukuju. Znali smo da smo ih razbili. Za mene je to bilo lepše od titule.
Vrlo brzo je Majkl imao i sa čim da uporedi tu eliminaciju Pistonsa. Veliko finale protiv Lejkersa i Medžika Džonsona.
- Postojala je stigma da Džordan ne dobija velike mečeve, samo uzima titule najboljeg strelca. To je bila moja šansa da uđem u kategoriju Lerija Birda i Medžika Džonsona.
Bila je to šansa da mladi srpski centar, Vlade Divac, osvoji titulu prvaka kao starter Lejkersa, ali bilo je to ipak početak najslavnije ere u istoriji NBA.
U petoj utakmici serije - pri rezultatu 3-1 za Bulse - bilo je neizvesno.
- Fil (Džekson) je tada strogo rekao: „Pekson je otvoren, dodaj mu loptu” - pamti dobro taj trenutak Džordan. - Kada sam video da je Peks pogodio prvi šut, samo sam nastavio da mu dodajem.
Šuter Bulsa je bio junak iz senke te utakmice posle koje je sve drugo stalo. Džordan je grlio trofej i nije ga ispuštao. Plakao je.
- Nekada smo se pitali da li je on čovek - pamti Vil Perdju, saigrač iz tima. - Bio je bez emocija. Jedino što smo od njega videli jesu bes i frustracija. Kada smo ga videli sa svim tim emocijama na kraju, bili smo šokirani.
Tada je Džordan postao ono što su Medžik i Bird. Šampion. Krenula je era.
Ko nije sa nama, neka ide dođavola
Jedan od najvećih koševa koje je Majkl Džordan postigao u karijeri - a konkurencija je gotovo nesaglediva - bio je u prvoj rundi plej-ofa Istoka 1988. godine protiv veoma talentovanog Klivlenda predvođenog Markom Prajsom. Promašio je slobodno bacanje za produžetak, posle čega je došla ključna, peta utakmica serije. Prišao je novinarima koji su prognozirali pobednike serije i jednoglasno izabrali Klivlend. Poruka je bila jasna.
Tri sekunde do kraja, Kavsi su imali pola koša prednosti.
- Pogrešili su što su stavili Iloa na mene. Bolje me je čuvao Ron Harper (budući saigrač i šampion sa Bulsima).
U padu, sa zadrškom, pogodio je za plasman u finale Istoka.
Bila je to osvetnička serija. Poručio je svima koji su ih otpisali da idu kućama uz gomilu psovki.
- Ko nije sa nama, neka ide dođavola.
Tada su Bulsi postali pobednička franšiza, ali im je trebalo još tri godine da postanu i šampionska.
Neću dozvoliti da izgubiš prvi meč
Dag Kolins je tri godine vodio Džordanove Bulse, od 1986. do 1989. Tada je Majkl uživao, jer se igralo isključio za njega i on je bio MVP lige, MVP Ol stara, osvojio takmičenje u zakucavanje i bio najbolji defanzivac godine.
- Najveće poštovanje koje možeš da pokažeš velikom igraču je da ga treniraš jako - nasmejao se Kolins i setio se prve utakmice na klupi Bikova u Medison Skver Gardenu protiv Njujorka.
Bilo je neizvesno, Džordan mu je prišao i rekao:
- Neću dozvoliti da izgubiš prvu utakmicu.
Završio je utakmicu sa 12 vezanih poena, ukupno 50 u najvećoj dvorani sveta.
Džordanova pravila - kako ih je preživeo
Detroit Pistonsi su pobeđivali Čikago tako što su svi skakali (doslovno) na Džordana i imali posebnu taktiku za najboljeg igrača sveta. To se zvalo „Džordanova pravila”.
- Ne znam kako je Majkl izašao odande živ - rekao je Džejms Vorti, višestruki šampion NBA.
Postojala je sportska taktika, ali i dodatne „instrukcije”:
- Kada je u vazduhu, nismo imali šanse. Moraš da ga ostaviš na parketu - prepričava Ajzeja Tomas.
Džon Seli je dodatno opisao:
- Moraš da ga zaustaviš pre nego što poleti. Jer, znate, on nije ljudsko biće. Čim uđe u reket, udari ga! Da li si spreman da budeš povređen da bi postigao koš?
Denis Rodman, tada igrač Pistonsa, dodao je:
- To što je Majkl preživeo i ostao najveći je neverovatno.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
