SAVETI PSIHIJATRA SPORTISTIMA - Unapredite „glave“

Pandemija koronavirusa „zaključala“ je između ostalih, i brojne sportiste. U Srbiji, u kućnim uslovima su primorani da treniraju svi: od rekreativaca do vrhunskih asova i osvajača odličja s najvećih međunarodnih takmičenja. U svakodnevnim razgovorima sa sportistima, u ovo doba „korone“, možemo da čujemo različite priče iz izolacije.

Đorđe Koldžić, svetski priznat psihijatar, psihoterapeut i mentalni trener, te di-rektor Ambulantne psihijatrije u Medicinskom centru Tafts u Bostonu, za sportiste ima 25 korisnih saveta iz pet oblasti koje su vezane za aktuelan trenutak.

Podsećamo, srpski stručnjak je 2013. godine razvio program psihološke pripreme i mentalnog treninga srpskih olimpijaca u pojedinačnim sportovima kroz koji je prošlo pedeset vrhunskih sportista. Uz njegov značajan doprinos osvojeno je pregršt medalja na Olimpijskim igrama u Riju 2016, kao i na brojnim svetskim i evropskim prvenstvima od 2013. do danas.

Redovni trening i zdrave navike

Nagli prestanak ili promena uobičajenog režima visoko-intenzivnog treninga negativno se odražava na fiziologiju organizma, i predstavlja rizik ne samo po fizičko, već i mentalno zdravlje. Redovni fizički trening (u bilo kom obimu) je opšte prihvaćena metoda borbe sa kliničkom depresijom, nervozom i panikom, sindromom deficita pažnje (Attention Deficit Disorder-ADD), i drugim psihološkim sindromima. Svaki značajniji pad nivoa fi-zičke aktivnosti, kod utreniranog sportiste može potencijalno dovesti do pojave psiholoških simptoma (pad raspoloženja, poremećaj sna, povećana nervoza, razdražljivost, problemi sa koncentracijom i pamćenjem…)  Stoga:

1.  Nastavite da redovno trenirajte uprkos izmenjenim uslovima

2.  Odvojite dodatno vreme za pripremanje zdravih i redovnih obroka

3.  Ustanovite režim redovne ”mentalne pauze”: odvojite makar 15 minuta dnevno da utišate sve spoljašnje stimuluse, opustite se i fokusirajte se na svoje disanje, meditativno propuštajući svaku misao koja se pojavi (za pomoć u tehnikama meditacije, konsultujte aplikacije Calm, Insight Timer, Headspace…)

4.  Izbegavajte i ograničite vreme provedeno na aplikacijama koje vas naizgled povezuju sa širokim krugom ljudi (niski nivo direktnog, ličnog i licem-u-lice kontakta suštinski povećava osećaj izolovane usamljenosti)

5.  Izbegavajte alkohol

Fizičko distanciranje ne podrazumeva socijalnu izolaciju

Za dobro mentalno zdravlje sportista, kao i običnih ljudi, neophodna je društvena stimulacija i podrška okoline.  U uslovima pre uvođenja karantina, sportisti su provodili najviše vremena okruženi svojim kolegama i timom stručnjaka sa kojima rade.  Činjenica da su trenutno fizički distancirani od drugih, ne znači da treba da se osećaju usamljeno i društveno izolovano, naprotiv! Stoga:

1.  Ostanite u vezi sa svojim trenerima i članovima tima sa kojima ste provodili najviše vremena pre karantina

2.  Nađite načina i vremena da budete u redovnoj vezi sa svojim prijateljima i porodicom - onima koji su vam oduvek bili najveća životna podrška

3.  Budite dostupni i u vezi sa onima kojima možda treba vaša podrška

4.  Način povezivanja putem video-medija vama i drugima može biti svrsishodniji i smisleniji nego samo putem glasa-telefona

5.  Zakažite povremene grupne video-konferencije sa članovima porodice, kolegama ili članovima tima putem aplikacija

Bavite se sobom i sopstvenim unapređenjem

Bavljenje (vrhunskim) sportom često ostavlja malo mesta kreativnom samounapređenju.  Trenažni proces iziskuje repetitivno ponavljanje vežbi radi usvajanja i unapređenja određenih fizičkih veština.  Jednoličnost ovog procesa čest je razlog kako motivacionog, tako i rezultatskog pada u vrhunskom sportu.  U uslovima ograničenja vezanih za trenutnu pandemiju, umesto fokusa na okolnosti nad kojima nemaju nikakvu kontrolu, sportisti mogu da ulože energiju i vreme u kreativno bavljenje sobom sa ciljem ličnog unapređenja:

1.  Počnite redovno da vodite svoj sportski dnevnik: dokumentujte svakodnevne kratkoročne ciljeve na čijem ostvarenju ćete predano raditi svakog dana; ispisujte redovno sve razloge zbog kojih treba da osećate zahvalnost i radite na aktivnom izazivanju osećaja zahvalnosti

2.  Ozbiljno se pozabavite svojim mentalnim treningom i radite na unapređenju svoje ”takmičarske glave”; po potrebi angažujte mentalnog trenera ili konsultanta

3.  Pronađite sebe u oblasti bez ikakve direktne veze sa vašim bavljenjem sportom; informišite se i postanite ekspert u toj oblasti ili se praktično bacite na upražnjavanje hobija ili aktivnosti prema kojoj osećate strast

4.  Radite na aktivnom razvoju i unapređenju odnosa sa pozitivnim osobama koje veruju u vas; pronalazite inspiraciju u ljudima i situacijama iz vaše okoline

5. Pozabavite se svojom duhovnošću, koja može (ali ne mora) da podrazumeva formalnu religioznost.

Vreme provedeno u izolaciji sa porodicom

Sportisti su od ranih godina navikli na relativnu fizičku udaljenost od članova uže porodice: putovanja i odsusva zarad takmičenja, trening kampova i profesionalnih angažmana, sastavni su deo života i rada svakog profesionalnog sportiste. Iskustvo provo-đenja jako puno vremena sa članovima porodice u ograničenom prostoru, ne samo da može biti novo, ono može biti i izuzetno stresno po sportistu. 

1.  Budite spremni da zaboravite i oprostite svojim ukućanima

2.  Aktivno (sa)slušajte svoje ukućane uz želju da razumete kako se osećaju; ne osuđujte ih koliko god je njihovo iskustvo različito od vašeg

3.  Ostavite ukućanima (i od njih tražite za sebe) dovoljno fizičkog i emotivnog prostora

4.  Ne očekujte i ne pokušavajte da rešite akutne probleme koji su postojali pre početka epidemije - ovo ostavite za neko bolje vreme sa manje stresa

5.  Budite kreativni u pronalaženju načina da provedete vreme u aktivnostima koje pojačavaju osećaj porodične objedinjenosti (društvene igre, zajedničko pripremanje obroka, gledanje omiljenih filmova, zajedničko meditativno ili molitveno pravilo, itd...)

Dnevna rutina

Bavljenje sportom zahteva mentalne i organizacione karakteristike koje čine sportiste sličnim vojnicima.  Godine provedene u striktnom režimu visoko isplaniranog života i treninga ispunjenim dnevnim rutinama, preko noći su promenjeni.  Situaciju pogoršava činjenica da sportisti nisu imali vremena da se mentalno pripreme, planiraju, ili prilagode novim okolnostima života u karantinu. Ustanovljenje u uslovima izolacije kakve-takve dnevne organizacije života kroz održavanje svakodnevne rutine i organizacione strukture, možda je jednostavan, ali je i jedan od najbitnijih načina za lakše izdržavanja karantina. Pokušajte da održite rutinu koja (ako je ikako moguće) podseća na vašu uobičajenu dnevnu rutinu:

1.  Napravite i sebi ispišite detaljno isplaniran dnevni raspored aktivnosti i pokušajte da se njime maksimalno rukovodite

2.  Treninge organizujte da reflektuju vreme i dužinu treninga upražnjavane pre početka karantina

3.  Redovno spavajte, sa rutinom ustajanja i leganja u vreme slično kao u normalnim uslovima

4.  Bez obira na celodnevni boravak u kući, započnite dan upražnjavajući svoje uobičajene rutine, uključujući i odevanje kao u uslovima pre početka karantina

5.  Ograničite pristup socijalnim mrežama, i to samo u vreme prethondno isplani-rano vašim dnevnim rasporedom