Pripadnost „redu besmrtnika” garnirana epitetom svetskog šampiona ponekad inicira i (sladak) problem: tačno, plovite (čitav život) morem lovorika, međutim, ako ste se na „Himalaje” popeli, baš kao omladinski reprezentativci Srbije 2015. na Novom Zelandu, sa svega 20 godina, prirodno je da, u najmanju ruku, želite (bar) još jednom da na identičnoj visini dohvatite zvezdu.
Otud, čak i zlatnoj medalji zna da se potkrade naličje, na primeru (s pravom) slavljenih Orlića u vidu nonsensa kroz pitanje - koliko ih je, sad kad su posle pet godina biološki u punoj snazi, izraslo u strašne Orlove, sa kandžama da i kao seniori zagrebu kontinentalni / planetarni vrh i naciji ponovo daruju kolektivno šepurenje?
Uvidom u 11 odabranih reprezentacije Srbije - svega jedan; vratimo li se u ne tako davnu, sjajnu junsku noć ispred beogradske skupštine, s prazničnim ambijentom „plebsa” i zvukom fanfara u čast fudbalskih „patricija” na terasi - pri preispitivanju tadašnjeg razmišljanja nametnuće nam se konstatacija: čudo neviđeno.
Neko će, logično, zavapiti: „avaj, zato smo danas tek drugi evropski razred”, no... Da li samo, ili, baš, zbog toga?
Stoga, karijerama „ponosa Srbije”, sa istraživačkim pitanjem - jesu li mogli i poseduju li kapacitet za više, „šetamo” sa Sašom Zdjelarom, jednim od predvodnika istorijske generacije, trenutno - možda i najboljim igračem Partizana (u konkurenciji Natha, Sume, Sadika...) i, treba li da stavimo prst na čelo, samo spominjanim kandidatom pre objavljivanja svakog reprezentativnog spiska?!
- Svi smo, generalno, mogli više. Kao ekipa - sigurno! Opet... Ima igrača koji već sad mogu da se podiče: „Napravili smo fenomenalne karijere”. S druge strane, mora da vam se i „otvori”. Ima raznih faktora: sreća, izbor klubova... Fudbal je to, nepredvidiv - otvara dušu defanzivni vezista iz klase „par ekselans”, ove sezone konstantno u superlativu na usnama navijača Parnog valjka.
Krenimo od čuvara mreže: Predrag Rajković, između stativa Remsa, opčinio je Francusku?
- Kum je trenutno najbolji golman Evrope! Ako gledamo statistiku, plus - mnogo ga volim.
Bekovi Milan Gajić i Nemanja Antonov, stari drugari iz OFK Beograda, nisu se naigrali po povratku iz inostranstva u Crvenu zvezdu / Partizan, suprotno od vas?
- 'Ajde da kažemo tako, međutim, vreme im je saveznik... Antonov u Belgiji, za Muskron, postiže i fenomenalne golove, Gajić radi na sebi, u Zvezdi će tek, siguran sam, da zablista…
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
