Hamilton juri sedmu titulu: Na korak od granice snova

Formula 1, naravno, nije mogla da ostane imuna na pandemiju koronavirusa pa je početak planetarnog šampionata, u kome je Luis Hemilton trebao da izbriše razliku između sebe i Mihaela Šumahera, odložena.

Sezona od 22 trke uz njegov ritam pobeđivanja od 2014. značila bi da bi dosadašnje 84 pobede trebale da se “ugoje” na 92 čime bi preskočio Šumahera po broju trijumfa i tako postao rekorder.

Međutim, kalendar takmičenja sa sve manje trka zbog globalne situacije sa virusom u ovom trenutku potpuno je nedefinisan.

Očekuje se da će šampionat početi Velikom nagradom Austrije na Red Bul Ringu 5. jula i to pred praznim tribinama, ali je sasvim nepoznato koliko će megdana uspeti da se organizuje.

A to svakako utiče na planove Hemiltona, ali je ipak realno očekivati da će, bez obzira na sve što se bude događalo, osvojiti sedmu titulu. Da bi prvenstvo moglo da se proglasi regularnim potrebno je da se odveze bar osam trka i izvesno je da će se tako nešto svakako dogoditi.

Mnogobrojni zaljubljenici Formule 1 uvek će se pitati ko je najveći vozač svih vremena, ali ostaje činjenica da je jednostavno nemoguće tako nešto odmeriti jer svako doba ima svoje specifičnosti.

Bez obzira na sve Luis Hemilton je došao na samo korak do sedme titule koliko je samo Mihael Šumaher uspeo da osvoji od kad je sveta, veka i točkova.

Legendarni Ajrton Sena u srcu svakog zaljubljenika u Formulu 1 sigurno ima svoje mesto, baš kao i Huan Manuel Fanđo. Kod nekih je to status ikone, uz pomalo mitski odnos, kod drugih je reč o poštovanju, jer više vole nekog drugog velikana na vrelom asfaltu.

Planetarni šampionat 2007. započeo je bez Mihaela Šumahera. Kad je izgubio borbu za titulu od Fernanda Alonsa na oproštajnoj zabavi u Brazilu Nemac je ugasio vozačku iskru koja je gorela gotovo 16 godina.

U trenutku penzionisanja Šumaher je imao sedam titula i 91 pobedu, čak 40 više od sledećeg u istoriji ovog sporta, Profesora Alana Prosta, i činilo se tada da će to biti jedan od rekorda koji nikad neće biti oboren.

Međutim, 13 godina kasnije, iskra upaljena 2007. u Australiji, opasno se razbuktala do same granice snova. Luis Hemilton stigao je na osam pobeda i jednu krunu manje od Šumahera. Kad se sport i život nastave posle pandemije koronavirusa, moćni Britanac će najverovatnije preskočiti i taj manjak.

Ekipa Meklarena poslednju titulu osvojila je 1999. kad je Mika Hakinen odbranio tron gospodara karavana osvojen godinu ranije. Potom je usledila petogodišnja dominacija Ferarija i Šumahera, a zatim i dve krune Fernanda Alonsa.

Kimi Raikonen je pet sezona bio perjanica ekipe i dva puta bio na korak do vraćanja onoga što su u Meklarenu bili uvereni da im pripada.

Britanska ekipa je tada povukla drastičan potez i dovela Alonsa dok se Finac preselio u Ferari. Huan Pablo Montoja već je tada pokazi-vao druge interese pa je Luis Hemilton proglašen za idealnog partnera iskusnom Špancu.

Britanac je kao ruki trebao da pomogne Špancu da osvoji i treću titulu u nizu. Startom na Velikoj nagradi Australije postao je prvi tamnoputi vozač koji je seo u kokpit bolida Formule 1 i odmah pokazao da se ne slaže sa poslom Alonsovog vodonoše.

U jednoj od najneverovatnijih završnica prvenstva uspeo je da prokocka prednost u odnosu na Alonsa i Raikonena odustajanjem u Kini. Ferari je odradio maestralne dve trke pa je krunu osvojio Ledeni Finac, čovek koji je tako već u prvoj sezoni u Skuderiji postao šampion posle pet godina uzaludnog očekivanja Meklarena da to učini.

Naredne sezone Alonso se vratio u Reno pa je Hemilton u ulozi prvog vozača zna-lački iskoristio Kimijevu letargiju i u obračunu sa Filipom Masom stigao do titule. Međutim, fanovi su bili razočarani načinom na koji je osvojio šampionat.

Ostajanje Tima Gloka na gumama za suvo usprkos kiši pružila je Masi nadu da može da postane šampion. Da je kao i mnogi drugi otišao po nove gume, Hemilton bi svejedno bio prvak, ali ono što je tada zasmetalo bila je nemoć da se tokom čitave sezone odvoji od vrlo dobrog, ali svakako ne i šampionskog kalibra vozača kao što je Masa.

Kad je Mihael Šumaher drugi put otišao u penziju krajem 2012, Luis je iz Meklarena prešao u Mercedes, gde je postao kolega drugaru iz karting dana Nikiju Rosbergu. Promenom pravila u sezoni 2014. došlo je do zemljotresa u F1 karavanu.

Red Bul koji je dominirao do tada morao je da se pomakne u stranu i propusti Mercedes koji je osvojio šest uzastopnih titula, od kojih je pet prigrlio Hemilton.

Svi koji ne vole Britanca tvrde da je do silnog uspeha stigao samo zahvaljujući činjenici da je sedeo u moćnom bolidu Mercedesa.

Međutim, kad je reč o sport u kome pola kilograma viška vozaču znači da gubi dve desetinke po krugu, onda je sasvim logično očekivati da pobeđuje onaj ko ima najbolji “paket”. Uostalom Sebastijan Fetel besramno je koristio prednosti Red Bula početkom decenije da dođe do četiri pehara…

Šumaher je u pet uzastopnih titula upisao 48 pobeda u 85 trka, što je 56,5 odsto. Ferari je u istom periodu proslavio 57 trijumfa, odnosno 67 odsto.

Hemilton je tokom šest sezona od 2014. uknjižio 62 trijumfa u 121, odnosno 51,3 odsto, dok su Srebrne strele slavile u 89 trka od 121, ili 73,5 odsto.

Kad se podvuče crta Mercedes je bolji od Ferarija u tom periodu po procentu pobeda, ali Šumher je uspešniji od Hemiltona.

Treba naglasiti kako je prosek broja trka u Mihaelovo vreme bio 17 po sezoni, dok je u Luisovo doba 20, ali jedan važan faktor mora da se uzme u obzir. Formula 1 je koliko individualni toliko i timski sport.

Klupske kolege voze identične bolide, a Hemilton je “razvalio” Rosberga u dve sezone, dok Valteri Botas nije ni u istoj rečenici sa šampionom Šumaher je takođe “razvalio” Rubensa Barikela, ali Rosberg je bolji vozač od Barikela koji je savršena druga violina.

Tako je Hemilton zbog Rosbergovog kvaliteta sigurno ispustio bar nekoliko pobeda, ali kako je sam dobio nekoliko na poklon stvari se svode na nulu kad uporedimo brojke.

Mnogi će se i dalje pitati ko je najveći svih vremena. Kako god, Hemilton je došao blizu Šumaherovog rekorda, a na početku njegove priče to je malo ko mogao da zamisli.