Prvi čovek Metalca: Prosečan superligaški fudbaler ima pet puta veću platu od rukovodioca kompanije sa 2.200 zaposlenih!

– Ugroženi smo... Mnogo, baš mnogo... Naša kompanija je uglavnom oslonjena na izvoz i aktuelni trenutak totalno nas je sputao – saopštava Dragoljub Vukadinović, tvorac modernog Metalca, uporedo i kluba, atipičnog za srpske prilike.

Fudbalska muka podjednako ne da mira iskusnom privredniku i dugogodošnjem sportskom radniku.

– Prošlog petka smo pozajmili 500.000 dinara za isplatu minimalaca. Jednostavno, nema priliva u budžet i zaduženje se nametnulo kao jedino rešenje. Opredelili smo se za minimana primanja za tri meseca, videćemo šta nam sledi. Samo lopta da krene.

Teren jedino merilo

Uveren je prvi čovek Metalca da ima mesta fudbalskim temama u junskim danima.

– Prvenstvo mora da dobije epilog na terenu, nema zbora. Najrealnije, sa četiri kola i kup završnicom. Ako uslovi dozvole možemo da planiramo takmičenje u junu. Napokon, ni pauza između aktulenog i narednog prvenstva nije nužna. Nije isključeno ni da utakmice u tim danima povećaju TV gledanost. Ideja sa kompletnim završetkom sezone nosi veliki rizik, bojim se da nije izvodljiva u ovom trenutku...

Struktura budžeta prvoligaša Gornjeg Milanovca kristalno je jasna – 60 odsto obezbeđuje kompanija, čije ime klub nosi, 30 odsto sponzori, deset opština.

– Sve stoji! Sponzori su prvi digli ruke, pod naletom virusa, nisu nam uplaćena ni sredstva iz lokalnog budžeta, ko zna kad ćemo sa tim novcem moći da raspolažemo. Nema ni očekivane uplate Vojvodine, za transfer Ezea, planirali smo i prihod od Olimpijakosa, na ime odlaska Nikole Čumića.

Režijski troškovi, s proleća, nisu mala stavka.

– Angažovana mehanizacija, održavanje terena, hemijska sredstva, internet, struja, voda, telefoni... Nije to mali novac, pogotovo u situaciji kad ga nema.

Fudbal deli opštu sudbinu čovečanstva u borbi za zarazom. Šta donose dani posle kovida 19?

– Sport mora da se vrati korenima, u normalne i održive okvire. Nije logično da prosečan superligaški fudbaler ima pet puta veću platu od rukovodioca kompanije sa 2.200 zaposlenih. Jaz između bogatih i ostalih klubova bio je neodrživ.

Širom Srbije stižu vapaji – koronavirus ubiće male klubove. Imaju li apokaliptične prognoze uporište u praksi?

– Gasili su se i ranije klubovi, uglavnom nedorasli rangu, posle neprirodnih uzleta. Ko, na primer, zna danas gde je Badnjevac? Očekujem veliki udar, međutim, svi smo u istom košu, izuzev Crvene zvezde i Partizana. Zavisimo od sponzora, počevši od Vojvodine, trećeg kluba u državi, do nas, ostalih. Nevezano da li su nametnuti od države, ili dobrovoljno u fudbalu, uloga sponzora je ključna.

Uz konkretan predlog za sanaciju žarišta i pogled ka beogradskim Terazijama.

– Pomoć nam je preko potrebna, poslednjih godina povećani su nameti za registracije barem četiri puta, verujem da u kasi FSS ima dovoljno sredstava. Uostalom, računamo i na fondove UEFA i FIFA. Uplata sredstava u rasponu od 20.000 do 30.000 evra imala bi tretman spasonosnog leka za srpski fudbal i njego-vu bazu – smatra Dragoljub Vukadinović, godinama uspešan privrednik i sport-ski radnik, ne tako davno, sa stažom u FSS i Partizanu.