Novica Veličković: Nekad se i penzioneri bolje osećaju od mene

U zavisnosti od toga, na licima košarkaša Partizana smenjuju se osmesi i uzdasi. Neko od njih, i dalje u punom trku, ali i neverici, zapita kondicionog trenera Alena Đorđevića:

- Koliko?!

Odgovor im se nekad svidi, nekad malo manje. Ali, svejedno su zadovoljni. Jer su konačno na okupu, ponovo treniraju zajedno, broje dane do povratka u dvoranu.

Kad će u rukama imati i lopte. One prave basketare. Ne medicinke, kojima se ovih dana dobacuju u čuvenom prestoničkom parku, tik iznad stadiona Partizana.

Zadovoljan je i Novica Veličković. I on se uželeo treninga. Da vidi ekipu na okupu. Mnogo je vremena prošlo od kako su se rastali.

Kapiten crno-belih je propustio prvi dan treninga, a kad se priključio timu, spremno je dočekao šalu na njegov račun – da je u ponedeljak još bilo na snazi vanredno stanje, pa i zabrana kretanja za penzionere.

- Nekad se i penzioneri bolje osećaju od mene – uzvratio je uz osmeh najiskusniji u crno-belom timu.

Od tada je svaki dan u Hajd parku, sa ostatkom tima. Trenira se dva puta dnevno, kako bi crno-beli koliko-toliko uhvatili makar deo forme u kojoj su bili u trenutku prekida sezone.  

- Istrčali smo dobro u Hajd parku ovih nekoliko dana. Gorda je vo-dio svaku kolonu. Malo su mu teže noge, ali je izvukao sve.

Nije morao, ali Veličković je uz osmeh dodao i ono: „Šalim se“, pre nego što je nastavio nešto ozbiljnijim tonom.

- Bilo je dobro. Posle dva meseca totalne neaktivnosti, što se tiče trčanja i kontakta sa loptom, ponovo smo na okupu. Baš sam momcima rekao prvog dana da su mi nedostajali. Bilo mi je drago kad sam ih video. Jedan razlog barem da uživamo u ovim napornim treninzima...

Kompletan tekst možete da pročitate u broju Sportskog žurnala za 10. maj. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.