Andrea Lekić: Tokio i mirno u penziju

Nešto više od 25 godina Srbija je čekala da dobije najbolju igračicu sveta, rukometašicu koja će biti ponos zemlje.

I dočekala je novu heroinu,  Andrea Lekić je obeležila ovaj sport u prethodnoj deceniji i s pravom se može reći da je najbolja igračice današnjice. Mnoge velike utakmice je odigrala ova Beograđanka, osvojila pregršt trofeja u bogatoj i uspešnoj karijeri, ali 2013. godinu će posebno pamtiti...

– Rekli bi ljudi možda da je trinaest baksuzan broj, ali ne i meni – počela je Lekićeva priču o najuspešnijoj godini u karijeri. – Najpre je stigla titula prvaka Evrope, osvojila sam u maju Ligu šampiona sa Đerom i to je bilo nešto najbolje do tada. Onda je usledilo Svetsko prvenstvo u Beogradu, srebrna medalja, puna dvorana, oboreni rekordi, nešto što tera suze na oči pri samoj pomisli. I na kraju, kao kruna Svetska rukometna federacija me proglasila najboljom igračicom planete... Kao najbolji momenat iz te 2013. godine ja bih izdvojila prepunu Arenu na finalnom meču! Sad se naježim kad se setim da je u dvorani, u mom rodnom gradu bilo 23.000 ljudi, da smo oborili rekord… Taj osećaj bih poželela svima, za mene je to neprocenjivo i nedostižno. Želela bih da se ponovi, iako je jako teško, ali recimo da Beograd ima neki jak i stabilan klub koji bi mogao da napuni Arenu, nema sumnje gde bih završila karijeru.

Da li bi plasman na Olimpijske igre bio kruna karijere?

– Definitivno! Da se razumemo, ne pričam i ne pominjem medalju, ali sam odlazak na takvo takmičenje bi meni bilo ispunjenje svih snova. Još kao dete sam mašatala da idem na Olimpijske igre, plačem svaki put kad gledam otvaranje, tako da to dovoljno govori koliko je moja želja jaka. Imaćemo šansu, nadam se da ćemo je iskoristiti i da mirno mogu da se oprostim od rukometa.