Prošao je golgotu. Krst nije morao da nosi, nosili su huligani i „živog ga sahranjivali“ uz slogane i pesme od kojih se ježi. Terali su ga iz kluba, pretili njemu i porodici...
Izdržao je sve, ustuknuo nije. Malo je takvih. Pred sudom istorije ostaće zauvek zapisano da je Partizan podigao sa sportskog zgarišta i bio ideolog stvaranja modernog – kluba koji je usred najveće ekonomske krize svrgao s jugoslovenskog trona evropskog i svetskog šampiona. Žarko Zečević. Jedan od četvorice crno-belih musketara – stvaralaca jakog Partizana...
Trideset godina kasnije, mnogo toga u funkcionisanju Žarka Zečevića i Partizana s početka devedesetih deluje kao početak fudbalske avangarde. Pitanje kako je Partizan tada uspeo da sruši večitog rivala brže nego što je bilo koji navijač crno-belih mogao da sanja, dočekao je spremnim odgovorom:
- Partizan je u to vreme bio mnogo jak. Imali smo fantastičnu ekipu: Mijatović, Jokanović, Krčmarević, Zahović, Brnović... Milošević, Bjeković, Ćirić, Nađ, Duljaj, Ilić, Ivić, Vukić, Kralj i da ne nabrajam više...
Zastao je, kao da se sa setom priseća vremena kad su se crno-beli šetali kroz domaći šampionat...
- Mnogo mi je žao što su sankcije onemogućile tu generaciju da igra u Evropi. Mislim da je posle čuvenih beba koje su 1966. igrale finale Kupa šampiona, Partizan upravo uoči sankcija stvorio najjaču ekipu od tada... Voleo bih da me vreme demantuje, ali ne verujem da ćemo ikad više imati tako jak i kvalitetan tim...
Naizgled arogantan, Žarko Zečević uopšte nije takav. Potpuno se razvedrio pri pominjanju ljudi koji su ga okruživali u klubu: predsednika Ivana Ćurkovića, direktora Nenada Bjekovića i trenera Ljubiše Tumbakovića...
- Ćurković je bio i ostao gospodin, uvek miran, odmeren... Bjeković – fudbalski genije, čovek koji je perfektno obavljao funkciju direktora... Tumbaković – doktor fudbal, najbolji trener koji je radio na ovim prostorima... Znalo se ko šta radi, imali smo kvalitetan tim i bili moćni!
Konce u organizaciji kluba vukao je sam iako nijednom nije želeo sebe da istakne u prvi plan. Tako je bilo od početka, a početak je bio znatno pre pojavljivanja prvih rezultata...
- Da nismo napravili neke greške i da smo uspeli da dovedemo neke igrače koji su umesto kod nas, otišli u Zvezdu, ko zna šta bi bilo... Kasnije smo radili drugačije i uspeli da dovedemo u Partizan najkvalitetnije fudbalere koje nismo imali u našoj školi koja je uvek bila jedna od najboljih u Evropi...
I na pitanje kako reaguje kad i danas može da čuje konstataciju da su Partizanu devedesetih pomagali političari da bi preživeo, da je zahvaljujući njima osvajao titule, Zečević ima pripremljen odgovor:
- To su smešne priče malicioznih ljudi. Kako da reagujem? Smejem se... Imali smo u timu sve same reprezentativce! Ko se razume u fudbal, znao o čemu pričam.
Ali, u upravi je bilo političara. Od toga ne beži...
- U svakoj upravi – Zvezdinoj i Partizanovoj bilo je ljudi koji su voleli fudbal, a bavili su se politikom...
Akcija „Sponzori šampiona“ u kojoj je Partizan promovisao sponzorski tim sastavljen od 11 privrednih firmi, predstavljala je marketinški i ekonomski bum u tadašnjoj državi:
- Bila je to vrlo uspešna akcija u kojoj je svaki igrač imao svog sponzora... Prihod je bio 1,3 miliona maraka godišnje... Svi ti ljudi voleli su Partizan i želeli su da mu pomognu. Naravno, videli su i neki svoj interes u tome.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
