VREMEPLOV: Na današnji dan 1911. prvi put na teren istrčala reprezentacija Srbije

Prva utakmica reprezentacije Srbije je priča o snazi duha i željom za igrom. Posledica onoga što se dogodilo 19. maja 1911. je najveći uspeh u istoriji srpskog i jugoslovenskog reprezentativnog fudbala, ostvaren 19 godina kasnije u Urugvaju.

Početkom druge decenije 20. veka fudbal u Srbiji je još bio u povoju, ali je privlačio sve više momaka. Sokolska društva su osnivala svoje „loptačke sekcije”.

Najstariji klub osnovan u Srbiji je kragujevačka Šumadija, nastala 1903. Bačka iz Subotice je starija dve godine, ali u to vreme je grad sa severa Srbije bio u sastavu Austroguarske.

U Beogradu je prvu „loptačku sekciju” formiralo Boračko društvo Srpski mač. Radivoje Novaković je 1906. godine okupio fudbalsku ekipu.

Batine i bruka

Beogradski „Mali Žurnal” od 4. juna 1911. je pisao o utakmicama u Zagrebu:

„Odavno smo rekli da se loptanje u Srbiji može razviti samo takmičenjem, ali ne onako kao što su golobradi mladići učinili takmičeći se u Zagrebu. Naravno da su dobili batine a u isto vreme obrukali i ostale igrače u Srbiji i svojom rđavom igrom ih poništili.”

Kritičan je bio i „Pijemont” od 31. avgusta 1911.

„Neki reprezentanti srpskog fudbalstva naneli su veliku sramotu srpskom imenu, kao što je bio slučaj u Zagrebu, gde su se neki tipovi takmičili sa hrvatskim klubom u utakmicama u kojima nisu dobili nijednu igru.”

Tih godina bilo je teško pronaći protivnika van Beograda, a momci iz Srpskog mača bili su željni nadmetanja. Zato je u klubu zavladalo oduševljenje kad je dogovoreno gostovanje u Zagrebu.

Utakmice je dogovorio Čeh Miloš Ekert, službenik Praške banke u Beogradu. Ranije je službovao u Zagrebu i igrao za HAŠK. Po dolasku u Beograd se pridružio Srpskom maču, u kome je bio igrač i sekretar.

U klubu predlog nije dočekan sa odobravanjem. Novaković, veteran Balkanskih ratova i mečevalac, smatrao je da je HAŠK previše jak i zapretio onima koji odu u Zagreb izbacivanjem iz kluba.

Preovladao je inat. Igrači su istupili iz kluba, a pošto nisu imali dozvolu da igraju kao Srpski mač, odlučili su da se Zagrepčanima predstave kao - reprezentacija Kraljevine Srbije. Na stadionu „Elipsa” su 19. maja 1911. izgubili 0:8.

Zagrebačke „Novosti” su izveštavale sa utakmice:

„Juče popodne HAŠK je odigrao utakmicu sa jednom srpskom momčadi. Njen nastup je pozdravljen burnim pljeskom. Od gostiju nismo mogli puno videti. Bili su umorni od puta.”

Promena datuma

Datum 19. maj je veoma važan za istoriju srpskog fudbala. Na taj datum 1896. godine su u Beogradu, pored Nebojšine kule, dve ekipe Loptačkog društva Soko odigrale prvu fudbalsku utakmicu u Srbiji.

Datum je zapisan po julijanskom kalendaru. Kad je Srbija prešla na gregorijanski kalendar, datum prve utakmice je pomeren na 1. jun, pa je kasnije često navođen kao dan kad je počela istorija fudbala u Srbiji.

Reprezentacija Kraljevine Srbije je protiv HAŠK-a je dan kasnije izgubila i drugu utakmicu od HAŠK-a (0:6). Ponovo su izveštavale zagrebačke „Novosti”.

„Juče poslepodne odigran je revanš između HAŠK-a i reprezentacije Kraljevine Srbije. Igralište je bilo nešto suvlje, te se igra bolje razvijala. Gosti su bili nešto bolji nego prvog dana.”

O istorijskim utakmicama detaljnije je i pohvalnije izveštavao zagrebački „Srbobran” u broju od 21. maja 1911.

„Prekjuče i juče odigrane su utakmice između HAŠK-a i momčadi reprezentacije Kraljevine Srbije. Celo igralište je od zadnjih kiša bilo pretvoreno u jezera po kojima je lopta samo plivala ometajući time igru.

Prvog dana igra je počela u 5 ipo. Odmah se moglo videti da je HAŠK znatno jači tim, te je igra neprestano bila na strani gostiju. Videlo se da gosti raspolažu dobrim materijalom, no koji je neobrađen. Vredno je naročito spomenuti izvanredne odbrane Krstića i Popovića, koji na tom mestu nikada ranije nije igrao i postao je vratar jer prvi vratar je u zadnji čas sprečen da dođe. Primio je 2-3 gola koja inače ne bi smela promaći ni slabijem vrataru.

Pojedinci su bili dobrim, a neki izvrsni, ali skupnu igru ne poznaju.

Igra se prvog dana završila 8:0 u korist HAŠK-a.

Drugi dan gosti su bili malo odmorniji i igrali bolje. Mitošević je radi povrede na kolenima u jednoj igri smenjen rezervom. Igra se završila 6:0 u korist HAŠK-a. Opet su se istakli Krstić i Popović.”

Utakmicama u Zagrebu nezvanično je počela istorija reprezentacije Srbije. U Beogradu nisu bili oduševljeni. Beogradske „Novosti” su u broju od 3. juna 1911. prve izvestile o porazima od HAŠK-a.

„Reprezentacija Kraljevice Srbije - pod ovim bombastim imenom združila se grupa ćosavih momaka u jednu loptačku grupu koja je pre nekoliko dana dobila gromopu-catelne batine. Ti golobradi tipovi su bili drski da sebe predstave Zagrepčanima kao najbolje loptače u Srbiji. Ali kakva je bila ćosava reprezentacija, takvi su bili i igrači. Dobro je rečeno: Martin u Zagreb, Martin iz Zagreba.”

Pošto u Srpski mač nisu mogli da se vrate, „reprezentativci” su 1. septembra, predvođeni Ekertom, osnovali novi klub: Beogradski sport klub (BSK),. BSK je kasnije često pobeđivao HAŠK, a taj klub je dao većinu igrača za učešće na Prvenstvu sveta 1930. na koje hrvatski fudbaleri nisu hteli da idu.

Oni su pisali istoriju:

Đorđe Popović

Miloš Ekert

Josip Horčak

Vladimir Krstić

Josip Papo

Dušan Janković

Dušan Milošević

Branislav Veljković

Oto Kahut

Dimitrije Stanković

Miloš Petrović-Obućina

Ljubomir Janković

Dragoljub Jakonić

Andrija Kojić

IZVOR: Monografija „Sto deset godina fudbala u Srbiji“.