ZVEZDA ZLATNOG SAZVEŽĐA - Ognjenović: Odemo na stadion i Žurnal ide od ruke do ruke

Publika često, kad gleda reprezentaciju Srbije, kao i turski Vakifbank ne može da ostane imuna na čarolije koje magičnim prstima pravi dama rodom iz Zrenjanina.

Odbojka je kolektivni sport i u njoj sve lovorike nikada ne pripadnu samo jednoj igračici. Ipak, u sazvežđu sjajnih često ime Maje Ognjenović se izdvaja. Sa razlogom je smatraju jednim od najboljih tehničara u istoriji, ne samo srpske odbojke.

Mnogo je Majinih dela u renesansi naše ženske odbojke. Sve je počelo čuvenom i senzacionalnom bronzom 2006. godine u Japanu, kada se tome niko nije nadao. Potom je poput velikih osvajača krenula u nove pohode i trenutno joj se divi čitava Evropa, ali i svet.

Svi uspesi sačuvani su i u svojevrsnoj arhivi Majinih roditelja, koji se i dalje svakom novom odličju raduju kao prvom. Dokumentovani su i Žurnalovim člancima, zato njena čestitka ima posebno mesto...

- Drago mi je, nisam obraćala pažnju da toliko dugo postojite. Ali broj godina je potvrda kvaliteta. Žurnal je eminentan sportski list u Srbiji i uvek sam imala samo reči hvale, divnu saradnju sa svim vašim novinarima, da li su to bili početnici ili najiskusniji, ali uvek su to bili pravi sportski intervjui. Da ih proslavite još mnogo – poručila nam je Maja.

Kad je Žurnal postao „stalni član” vaše porodice?

- Koliko se sećam, moji roditelji su počeli da kupuju kad sam krenula ozbiljnije da igram odbojku. Dok sam bila u Zrenjaninu i kad bi dopisnik poslao tekst, obavezno se kupovalo. Sećam se i Sporta, ali Žurnal je Žurnal, krenuli su tada da kupuju redovno i prosto da se informišu o svim sportovima koje podjednako prate.  Kada sam došla u Zvezdu 2002. godine odemo na stadion i Žurnal ide od ruke do ruke, znam da sam redovno čitala. I sada isto u kafiću, restoranu, kad imam „svojih” pet minuta, isto uradim. Novina u kojima možeš da pročitaš kvalitetne tekstove, zanimljivosti vezane za profesionalni i amaterski sport, ne samo šture informacije i rezultate. U nekom trenutku posle Japana puno mi je značilo da jedan list šalje svog izveštača. Meni je to značilo, a vaš list je to radio. Možda dosta njih ne obraća pažnju, ali od tada je medijska slika o nama bila daleko šira. Ne postoji igračica koja je bila zapostavljena ili nije dala izjavu i baš mi je značilo. Takođe i članovi stručnog štaba. Svima je bila posvećena jednaka pažnja.

Jeste li od onih osoba koja je kao mlada pravila svoju arhivu isečaka iz novina?

- Naravno, kad sam boravila u Zrenjaninu više dana... Skoro 80 odsto isečaka „mojih” tekstova, koje su mama, tata i sestra čuvali su bili iz Žurnala. Ako ne bi stigli da kupe Žurnal, donosili su im. Volela sam kao tinejdžerka da čitam, listam, čuvam.

Poznato je da niste ograničeni isključivo na odbojku, naprotiv, pratite redovno i informacije iz drugih sportova?

- Priznajem, nikada nisam čitala samo odbojku i nisam od onih što čitaju otpozadi, već od početka do kraja. Znam da su me često pitali šta sada ti čitaš i o fudbalu. Da, volim da vidim o čemu se piše, bilo da je to o Zvezdi, Partizanu... Mada, uvek sam bila malo ljubomorna što je pola novine o fudbalu i to mi je uvek smetalo. Onda pređem dalje na vaterpolo, sportski miks, pa šah, od korice do korice da pročitam, od A do Š. U kući Ognjenovića Žurnal je i dan danas obavezno štivo.