Šta se zapravo desilo u priči koja bi mogla biti scenario za dobar film. Finale je plej-ofa, rezultat je 1-1, mastorica je u Šibeniku. Prvi narator Vlade Đurović, šef struke Šibenke, tada trener u usponu:
- Vodila je Bosna možda i 19 razlike, ali smo smanjivali razliku i neki minut pre kraja imali pristojnu prednost, što nam je garantovalo uz napad od 30 sekundi mirnu završnicu. Međutim, Matijević nam je sudio neke korake na pola terena, potom i neki faul i zavladala je neizvesnost.
Pešić: Faul posle kraja
Svetislav Pešić tada šesf struke Bosne, u prvoj godini svoje trenerske karijere, pre neki dan ispričao je iz Barselone:
- Utakmica je završena, sudija Ilija Matijević ništa nije dosudio u te dve preostale sekunde. Mahao je rukama, mislili smo da je označio kraj i - to pokazao. Počeli smo da se radujemo. Kod zapisničkog stola je na njega izvršen pritisak da je bio faul na Draženu Petroviću. Ni-kada se do tada nije dogodilo da se odsvira kraj utakmice, a onda pr-omeni odluka i donese nova koja je direktno uticala na rezultat i naslov šampiona.
Izvodi iz izveštaja TK
Takmičarska komisija KSJ oglasila se saopštenjem u kojem se kaže“…jasno se vidi da Petrović nije bio fauliran ni u momentu prijema lopte, ni u momentu driblovanja ni u momentu upućivanja lopte ka košu…”. Još je navedeno da Matijević nije dao nikakav znak za prekid sve dok lopta posle šuta Petrovića nije pala na pod. Komisija je preporučila da se “u skladu sa posledicama zbog dosuđenog nepostojećeg faula preispita suđenje arbitra Matijevića”.
A taj navodni faul Hadžića nad Draženom Petrovićem? – prekinuli smo Đurovića.
- Pretpostavio sam šta bi zbog Matijevićeve odluke moglo da se desi ako pobedimo. Savetovao sam Dražena da promaši jedno bacanje i da se šampion dobije u produžetku, ubeđen da će to biti moj tim jer je psihološka prednost bila na našoj strani. Dražen je odbio i pogodio oba. Proslavili smo titulu šampiona. Sutradan je Predsedništvo donelo odluku da se utakmica poništava i naložilo igranje nove. Saznali smo da je Erik Blum, prvi čovek Energoinvesta, privrednog giganta pozvao Branka Mikulića, predsednika Predsedništva Bosne i Hercegovine, ovaj ljude u savezu. Znam da Radomir Šaper nije bio za poništenje. Pozvao me Josip Vrhovec ugledni hrvatski političar i naložio nam da igramo. Đorđe Čolović Siske, tadašnji generalni sekretar KSJ mi je rekao da ću nestati iz košarke ako ne odigramo. Predložio sam Rijeku, Zadar, Split, Dubrovnik, jer je teren u Šibeniku bio suspendovan, odlučeno je da to bude Novi Sad, mnogo bliži Sarajevu sa mogućnošću da bude daleko više navijača Bosne. Nismo hteli da igramo.
Đurović nadovezuje:
- Bosna je iz republike koja je bila integrativni faktor Jugoslavije, da je bio neki drugi klub recimo Olimpija, neko iz Beograda, Jugoplastika, Zadar uveren sam da se utakmica ne bi poništila. Šibenka nije bila omiljena, zbog atmosfere u dvorani, na tribinama je bilo mesta za 1.500 ljudi, a tiskalo se bezmalo 4.000 njih. Navijači su bili uz sam teren, visili su sa svih strana, ambijent je bio na ivici regularnosti. Skandiralo se gostima i Ši-ši popuši. Svuda gde smo igrali bili smo vređani, čak i u Zadru i Splitu, posebno pamtim u Skoplju. A kada sam 1986. bio šampion sa Zadrom to je naišlo na simpatije širom Jugoslavije, pucalo se na Novom Beogradu, sa Šibenkom to nije bio slučaj. Emocije većine bile su na strani Bosne.
Govorilo se i da su svi protiv Šibenke jer žele Dražena Petrovića. Cibona, Jugoplastika, Zadar, Bosna, Partizan…
- Dražen je otišao u vojsku u Beograd, trenirao je sa Partizanom, očekivalo se da bude crno-beli, a ja sam naredne sezone sa Šibenkom bez njega bio četvrti i preselio se u Zadar.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
