Dragoslav Stepanović: Improvizacija je u Nemačkoj nepoznata reč, a preporuke su zakon!

Nemačka je superiornost iskazala i u smiraju koronavirusne pandemije, ne samo epidemilošku i dobro nam znanu viševekovnu političku i ekonomsku već liderstvo demonstrirala minulog vikenda nastavivši takmičenje u Bundesligi i Cvajti. Prva i jedina od fudbalski najrelevantnijih zemalja, prepoznatljivije „liga petice”.

Germanske posebnosti razotkriva stručnjak od golemog ugleda i stila Dragoslav – Stepi Stepanović, žitelj Frankfurta već 44 leta s malim izletima u Englesku, Španiju, Grčku, Kinu...

– Specifičnosti nemačkog mentaliteta poput disciplinovanosti, temeljitosti, inovativnosti, marljivosti... naciju izdvajaju i došljake vešto oblikuju u svetu življenja, biznisa i sporta. Otud, verovanje u sopstvene moći - zdravstveni sistem je u piku epidemije bio opterećen tek 70 odsto i pored zbrinjavanja pacijenata iz Francuske i Italije - samo je dodatno ulilo poverenje u bezbedan fudbal, prepoznatljiva organizovanost i građanska poslušnost doprineli poštovanju zadatih normi ponašanja.

Prosto, zar ne?

– Njima jeste ha, ha... Improvizacija je ovde nepoznata reč, preporuke – zakon! Povlašćenih nema bez obzira na ime, status, rasu, imućnost. Što su prošle nedelje na svojoj koži osetili trener Augzburga i moj nekadašnji igrač u Bajeru Hajko Herlih i kolega mu iz Union Berlina Urs Fišer, zbog kršenja korona-pravila. Prvi je napustio obavezni karantin uoči nastavka prvenstva, otišao u prodavnicu da kupi kaladont, bio uhvaćen i morao da odloži sopstveni debi s Volfsburgom. Potonjem je umro tast, otišao je u Švajcarsku i moraće u izolaciju dok dva uzastopna koronavirus testa ne budu bila negativna. 

Kako je izgledalo „prvo” kolo?

– Iznenađujuće dobro, kao da nije bilo desetonedeljne pauze – uverava Stepi.

– Što je u neku ruku i razumljivo, ozbiljni igrači i pored neimanja intenzivnih treninga mogu da izdrže utakmicu. Umor osetiće u drugoj i trećoj, potom mlad i utreniran organizam učiniće svoje bez obzira na ritam subota-sreda. Inače... očekivao sam bojažljivu igru, zbog straha od duela i sasvim drugačije dodire rukama i telima. Ništa od toga bilo nije, momci su sve napravili kako je trebalo i odigrali fe-no-me-na-lno!

Samo su četvorica trenera iskoristila novo pravo na pet izmena?

– Razlog je u neimanju potrebe ili u nedovoljnoj uigranosti. Petorica čine polovinu tima, njihova uskladivost sa saigračima na terenu je, zasad, velika zagonetka. Smislena igra sa istumbanom ekipom zahteva dugo vreme, bezbroj ponavljanja. Videćemo...

Dobro ili loše po fudbal?

– Primereno je situaciji, što već kazah: deset nedelja nije igran fudbal. Na kraju krajeva, obično su tehnički verzirani igrači nedovoljno fizički spremni i kad se „zatvara“ utakmica najčešće bivaju zamenjeni kolegama s jačim plućima i većim radijusom kretanja. Kod mene su u Bajeru, recimo, Bernd Šuster i Rudi Feler, tad tridesetdvogodišnjaci, trenirali s ekipom sredom i četvrtkom. Petkom odrađivali lake sprinteve i ševu, sutradan bez problema utakmicu.    

Saigrači se nisu bunili zbog dva slobodna dana manje?

– Obojica su bili bitni u timu, iako vremešni. Momcima sam objasnio, a meni dobro išlo u Leverkuzenu. Tad, kad pobeđujete, možete da radite štagod poželite ha, ha...