Dragan Jović: Svašta je naša generacija prošla. Sankcije, kupovina po tezgama, stajanje u redu za vizu...

Koliko se to čini sada daleko a zapravo je bilo juče. Sa prvim danima vanrednog stanja kada je sport stao, jedan od najuspešnijih srpskih stručnjaka Dragan Jović je osetio potrebu da se javno obrati sportistima sa porukom:

– Jedna godina ne znači ništa.

Na polovini korona dana Jović je javno podsetio šta smo sve proživeli u proteklih 30 godina i da nam ni korona neće moći ništa.

– Očeličili smo se, prebrodićemo i ovo.

Zamisao za razgovor je bila da osvajač dve olimpijske medalje i sijaset svetskih i evropskih zaključi ovu trilogiju poruka. Ali, trebalo je da se vratimo na početak, na prvo obraćanje:

– Godinu dana nije dug period. Međutim situacija je bila takva da sam rešio da kažem kako se osećam. Imamo sjajne sportiste, vrhunske u svetu kojima je Tokio bio možda predviđen i kao kraj karijere. Pomeranje za godinu dana otvaralo je potencijalnu situaciju da neki od njih reše da stave tačku i pre Igara naredne godine. Bili bi slabiji za neke velikane u brojnim sportovima, košarci, vaterpolu, atletici, tekvondou, da ne nabrajam. Zato sam i rekao da godina nije ništa i da je važno da se prođe ovo ludilo.

Jović je pogodio. Dok čeka prvu postavu Galeba za trening, priča:

– Počeli smo da radimo, ulazimo u ritam. Brzo će kroz treninge i takmičenja da dođe januar. A onda, zna se, brojimo od pozadi do početka Igara. Vreme tada leti. Eto dokaza da da to odlaganje može da se izdrži. Velikani će, ubeđen sam, pronaći snage da odrade i taj deo na najbolji način i da stave tačku na sjajne karijere kako se samo poželeti može.

Sadašnju generaciju srpskih sportista Jović izuzetno ceni. Smatra da predstavljaju snagu države na međunarodnoj sceni.

– Pominju se brojke oko medalja, mislim da je deset realnost. Ova srpska postava je izvanredna, rekao bih i najuspešnija. Moramo da znamo da je za olimpijsku medalju potrebno desetak godina rada, rezultata, odricanja. Imamo potencijal u mlađim snagama ali je potrebno vreme i sigurno je da će naredni ciklusi imati kvalitet ali sigurno ne odmah ovakav kakav će biti u Tokiju.

Uz još jednom glasno izrečenu konstataciju da je ovo najjača ekipa koju je Srbija ikad imala Jović apeluje:

– Moramo svi zajedno da radimo, da nađemo način da Igre dočekamo kompletni i spremni. Sama činjenica da si učesnik takvog takmičenja je velika stvar, ali je nemerljiv podatak da si još sa medaljom ili blizu nje. Posle toga neka se okrenu svojim planovima, životu, porodici. Neka se od sporta, karijera, navijača pa i nas trenera oproste na najlepši način.

Psihološka priprema ili rad na kondiciji je na papiru velika dilema. Kako početi, gde staviti akcenat. Jović nema dilemu:

– Ni jedno ni drugo. Tačnije sve ide jedno sa drugim. Najvažnija stvar je promena planova oko privatnog života. Tu su velike želje, osnivanje porodice, emocije, i zato je potrebna podrška njihovih najbližih. I na njih treba da se apeluje. Za fizičku pripremu ima dosta vremena. Ova dva meseca su psihički delovali i pozitivno i negativno. Kada krenu takmičenja sve će biti lakše. Sigurno je da ima nekih i koji se dvoume ali verujem da ih je baš malo.

Prisetili smo se motiva druge Jovićeve poruke u stilu „živeće ovaj narod”.

– Svašta je naša generacija prošla. Sankcije, kupovina po tezgama, stajanje u redu za vizu, mnogo je tu sportskih ožiljaka. Posle toga 78 dana bombardovanja. Onda se pojavi neki normalniji period življenja, i pojavi se korona. Pa dokle više? Opstaćemo, imamo snagu tela, duha, uma iz prethodnih nedaća. Genetika prelazi na decu. U prednosti smo nad onima koji hodaju po crvenom tepihu. Sada bar nismo sami u problemu. Valjda je ovo poslednje ludilo, moramo da živimo svoj život na najbolji mogući način.