Nikola Jovanović: Trčao po stepenicama zgrade, trenirao šest puta nedeljno i učio italijanski

Svakoga dana, u svakom pogledu, sve više napredujem, bila je mantra glavnog junaka kultnog filma „Sjećaš li se Doli Bel”, ali i neka vrsta životnog motoa kojim se vodi Nikola Jovanović, bez obzira na situacije u kojima se nalazio.

To jasno pokazuje put koji je prešao i odluke koje je donosio, u životu i karijeri, uvek čineći sve što je do njega, kako bi bez obzira na okolnosti i izazove, iz svih prilika izvukao maksimum.

Da mu veliki rad i odricanje nisu problem, centar Crvene zvezde pokazao je još kao tinejdžer, sa odlukom da se 2012. preseli u Ameriku i upiše poslednju godinu srednje škole Arlingoton kantri dej.

Promenio je kontinent, napustio porodicu i morao preko noći da sazri. Ali sav trud, uz trud iz Treće beogradske gimanzije, isplatilo se indeksom i stipendijom univerziteta Južna Kalifornija.

Za tri godine je stigao do diplome. Za to je morao pakleno da radi. U učionici i na terenu. Prve godine imao je prosek od osam poena i 4,4 skoka, druge 12,3 poena i sedam skokova, a treće 12,1 poen i 7 skokova.

Sve što je bilo do njega, on je uradio. Sa tim saznanjem, mirno je sačekao NBA draft 2016. Nije izabran, ali nije ni imao za čim da žali.

Dugo sanjan san nije dohvatio, ali nije odustao od njega. Preko Letnje lige, u dresu Detroita, potom i Lejkersa, pokušao je da u NBA uđe na mala vrata.

I uspeo. Zadužio je dres Pistonsa, ali dobio šansu na samo jednoj utakmici u predsezoni. Poslat je u razvojni tim, potom trejdovan i tu je priča oko NBA, makar za sada, za njega bila završena.

Po principu, svaki kraj je novi početak, vratio se odakle je i krenuo. Zadužio je dres Crvene zvezde i čini sve da se nametne. Radio je, slušao i bio veoma strpljiv.

Ali, nije sve bilo kako je želeo i otišao je na pozajmicu u Trento. Ni to ga nije sputalo ili slomilo. Neko bi tu našao izgovor, ali Jovanović je našao načina da uspe.

Oberučke je prihvatio novi izazov, iskoristio šansu, nametnuo se i potpisao novi ugovor sa Crvenom zvezdom.

Ni ove godine se nije naigrao, ali i dalje je radio, davao celog sebe na svakom treningu i čekao svojih pet minuta da se nametne.

Nadao se da će se to dogoditi u najvažnijem delu sezone. A onda je došla korona, sve je stalo i sve se promenilo. Ali, Jovanović je ostao isti. I ovoga puta, učinio je sve što je do njega da i ovoga puta iz svega izađe jači i bolji.

- Vreme u karantinu sam proveo trenirajući i učeći. Sreća u nesreći je da sam kod kuće imao mini teretanu, pa sam uspevao da odradim neke treninge. Radio sam šest puta nedeljno. Takođe, trčao sam stepenicama. Zgrada mi je prazna, tako da nisam uznemiravao komšije. Gledao sam da ostanem u formi, koliko god je to moguće. Počeo sam da se bavim i italijanskim jezikom. Prošle godine sam igrao u Italiji i malo sam bio ljut na sebe, što ga nisam nešto preterano učio. Ali sada sam se posvetio tome – kaže mladi centar crveno-belih.

Sa tako ispunjenim danima, Jovanoviću sigurno nije bilo dosadno. Ali sigurno se mnogo obradovao kada je stigao poziv iz kluba, sa informacijama oko testiranja, uvodnih treninga i plana rada. Konačno je mogao da se vrati na teren, tamo gde se najlepše oseća.

- Ušli smo u drugi mini ciklus treninga. Sada radimo u Pioniru i osećamo se super. Spremamo se kao da će se sezona nastaviti. Bili smo u najvećem piku u trenutku kada je sve prekinuto, ali šta je tu je, svi smo u istoj situaciji. Radićemo da budemo što spremniji.

Analize i testovi, šest dana rada na otvorenim terenima na Malom Kalemegdanu, potom i selidba u Pionir. Sve je to iza Crvene zvezde od trenutka kada je 7. aprila prekinula pauzu od dve meseca i započela sa postepenim ulaskom u trenažni proces.

A šta će se dalje dešavati, znaće se već u ponedeljak, za kada je Evroliga zakazala Bord akcionara. 

- Ovo je specifična situacija, gledamo što bolje da se spremimo i da vidimo šta će biti. Čekamo tu odluku 25. maja i na osnovu nje ćemo praviti planove za dalje.

S obzirom na sve rečeno, nije teško pretpostaviti kako Jovanović razmišlja po pitanju nastavka sezone. Uprkos pauzi od dva meseca. Ali to mu ne smeta da sagleda širu sliku.

- Lično bih voleo da se igra, želim što pre da se vratim na teren, kako bih pokazao šta znam. Ali pokušavam da realno sagledam situaciju. Pre nekoliko dana je preminuo doktor CSKA, veliki broj igrača iz drugih liga nisu za to da se igra i ne znam da li je moguće stvoriti adekvatne uslove za nastavak sezone. Ali to je na ligama da procene. I od toga treba da krenemo – konstatovao je mladi centar.