Đorđević o dolasku Raduljice u Virtus: Nije tačno!

Miroslav Raduljica bi od jeseni navodno mogao da ponese dres Virtusa iz Bolonje, na čijoj klupi sedi bivši trofejni selektor Orlova, Aleksandar Đorđević.

Ima logike ako sledimo analogiju sa Đorđevićevim selektiranjem timova koje je vodio, oslanjanje na zemljake, prvenstveno reprezentativce Srbije, odnosno igrače koje odlično poznaje su konstanta Đorđevićevih angažmana u klubovima.

U Panatinaikos je 2015. doveo baš Raduljicu, Ognjena Kuzmića i Aleksandra Pavlovića iz Partizana, bivšeg reprezentativca sa NBA prošlošću.

U Bajernu se oslanjao na Vladimira Lučića, Stefana Jovića i Milana Mačvana, dok je u klub čije je zaštitno lice nekada bio Predrag Saša Danilović doveo Miloša Teodosića i Stefana Markovića, mladog Kragujevčanina Stefana Nikolića vratio je sa pozajmice.

Dakle, nedostaje treći as sa srpskim pasošem. Sa njima je Sale nacionale ostavio Kup Grčke Panatinaikosu, Kup Nemačke Bajernu, a Virtusu trijumf u FIBA Ligi šampiona. Dakle tri trofeja u tri kluba.

Još u prilog budućnosti: Raduljica rođen 5. januara 1988. u Inđiji je sa Teodosićem praktično od malih nogu, obojica su ponikli u FMP-u, bili na kaljenju u Borcu iz Čačka, znaju se u dušu, godinama su stubovi državnog tima Srbije, kao što je to bio i Stefan Marković, dok se posle Olimpijskih igara u Riju nije oprostio od najdražeg dresa.

Dakle, Raduljici bi milje u Virtusu bio prirodno košarkaško okruženje u kojem može da se oseća komforno, što je preduslov za dobre partije,

U poslednje tri godine u Kini, u ekipi Đangsu dragonsa imao je učinak 30,4 poena, 9,8 skokova i 2,6 asistencija. Plus igranje u Italiji ne bi mu bila novina,  jer je bio član Milana...

Međutim, kad smo pozvali Aleksandra Đorđevića, usledio je kategoričan odgovor:

- Ne, u ovom trenutku to nije tačno.

Dodao je:

- Rano je za sklapanje timova. Ne znamo ni u kom takmičenju ćemo igrati.