Saopštenje Kragujevčana: Pustite nas da igramo

U međuvremenu iz redova nekadašnjeg vicešampiona oglasili su se saopštenjem koje je potpisao direktor Stavro Rašković, a koje prenosimo u celosti:

- Usled situacije nastale u srpskom rukometu, posle prekida prvenstva zbog epidemije koronavirusa, gde se pojavljuju razne spekulacije na račun Rukometnog kluba Radnički, ovim putem se obraćamo javnosti kako bismo zaštitili klub i tradiciju rukometnog sporta u Kragujevcu.

Postoji ona priča, stara, narodna „Pomoz’ Bog, zla ženo“, kada na pozdrav putnika namernika, zla žena, pokazuje svu svoju pakost i zlobu. Upravo tako se trenutno oseća naš klub, kao putnik namernik, dok su samozvani rukometni pregaoci i trudbenici zla žena.

Svedoci smo da ovih dana pojedini rukometni radnici, ničim izazvani, u zvaničnim, a i kuloarskim krugovima, stavljaju u kontekst zakulisnih radnji i sličnih marifetluka RK Radnički, koji tamo ne pripada, niti će mu ikada tamo biti mesto.

Naš klub  je deo najveće i najzdravije sportske porodice u Srbiji – Sportskog privrednog društva Radnički, koji je osnovan od strane grada Kragujevca.

Stoga moramo da se oglasimo i ukažemo na sledeće:

– Odluku UO RSS shvatili smo kao iznuđeno rešenje u izuzetno specifičnoj situaciji, kao jedino moguće, da svi klubovi u svim ligama mogu da se prijave i da na terenu probaju da izbore plasman u viši rang. Nismo tražili dekretom da igramo najviši rang, jer to nikada nismo radili, jedino sportski i viteški je ono na terenu osvojeno.

– Ne vršimo apsolutno nikakav pritisak, ne lobiramo, ne trgujemo sa „ovima“ i ne šurujemo sa „onima“. Samo smo svoji, jer obraz nije na prodaju, ali i ne damo na sebe, jer u klubu rade časni i pošteni ljudi, zaraženi rukometom, koji se ne bave „visokom politikom“, niti tuđim dvorištem, ne dajemo delegate, niti smo u bilo kakvim telima i organima upravljanja. Bavimo se rukometom!

– Naše najjače oružje je teren, na kome su obe takmičarske ekipe zauzimale prva mesta na tabeli u trenutku prekida šampionata.

– Ne pričamo o stranama, jer znamo da su pojedini i menjali strane, pa se opet vraćali i na kraju u silnom preletanju, zaboravili sa kim ratuju, protiv koga ratuju i za „čije babe zdravlje“.

– Ne moramo da igramo Super ligu, neće biti prvi put da zbog „više sile“ ne budemo tamo. Drznuli smo se da pitamo da se nađe rešenje, čak smo toliko bili bezobrazni da prihvatamo svaki način doigravanja i ne sluteći koliko tražimo. Samo nas pustite da igramo rukomet!

- Možemo da razgovaramo o 300 dece koja treniraju rukomet u kragujevačkom Radničkom, možemo da pričamo o četiri seniorska tima u našem klubu, o međunarodnom Svetosavskom turniru, o kampu u našoj organizaciji kroz koji prolazi stotine dece… Imamo o čemu da razgovaramo, ali o obrazu ne možemo da pregovaramo.

– Zato nas ne uvlačite u vaše ratove, ne pominjite u kampanji i na rukometnim mitinzima, nemojte da budemo nečiji mač i da preko nas padaju tuđe glave. Pustite nas da igramo rukomet!

Rukometni klub Radnički nikome ništa ne otima, sami smo se kao jedna sportska porodica izborili da budemo tu gde jesmo, vrlo transparentno i pošteno.

Na ovakve besmislice prinuđeni smo da odgovaramo upravo zbog znoja igrača koji je proliven, da bi se došlo do rezultata, uz svesrdnu podršku grada Kragujevca!

Direktor RK Radnički Stavro Rašković