Aleksandar Ćirić se prisetio spektakla u Bečeju: Prođe 20 godina, napravili smo tada veliki uspeh

Igrač za sve uloge, baš brz, baš spretan i inteligentan u igri pobrao je silne aplauze, ovacije prilikom objavljivanja odluke da je bio najbolji pojedinac dvodnevnog spektakla na Tisi.

– Pre neki dan sam dobio neke slike. Prođe 20 godina. Bili smo mladi igrači, članovi odličnog tima. Napravili smo tada veliki uspeh. Trebalo nam je četiri godine da stavimo šlag na tortu, rezultatom potvrdimo kvalitet – priseća se Ćira.

Tačno tako. U Napulju 1997. Bečejci su bili četvrti, godini dana kasnije nisu stigli do završnice spletom okolnosti, da bi naredne dve godine dominirali.

– Trebalo je i 1999. da slavimo, bili smo najbolji. Ali bilo je to vreme bombardovanja, nismo trenirali kod kuće, nedostajao nam je kompletan fokus. Izgubili smo u finalu od Splitske banke.

Revanš je stigao godinu dana ranije. U polufinalu pad Splićana, u finalu Zagrepčana. Pre prepunim tribinama bazena u Bečeju, u atmosferi koja je bila nezapamćena.

– Organizacija je bila sjajna, asfaltirani putevi, otvaranje na trgu, čuvenoj Pogači. Sastav sve igračine: Šapić, Uskoković, Zimonjić, Vukanić, Milić, sjajni stranci Tot i Vince, ma svi su bili tu. Sećam se da je Krstonošić tada iskoristio šansu i nadavao se golova.

Polufinale mučenje sa Splićanima:

– Malo ko zna da je pre toga naš sparing partner bio Spartak iz Volgograda. Razbijali su nas na treninzima desetak razlike. Bili smo nervozni, a trener Kašaš je smirivao ekipu. Pod tim utiskom smo se mučili sa Splitskom bankom, pobedili 6:4. Posle nam je pao kamen, u finalu smo deklasirali Mladost.

Priznanje za MVP je bilo zasluženo ali Ćira skromno dodaje:

– Svi smo igrali odlično. Možda je za odluku bila presudna moja igra u odbrani. Pomagao sam bekovima Zimonjiću, presekao dosta lopti. U napadu je bilo asistencija, golova. Baš drago prznanje.

U oktobru iste godine promenjena je vlast. Giganti koji su pomagali klub Soja protein, PIK Bečej i Fadip su se okrenuli drugim aktivnostima.

Klub je dominirao i naredne sezone ali su dugovi kvarili atmosferu, gledalo se u inostranstvo. U Dubrovniku je Bečej bio četvrti posle poraza u polufinalu u poslednjim sekundama od Juga.

– Kod nas je to tako, kada treba da usavršiš nešto što daje rezultat ti ga urušiš. Ne samo u vaterpolu. Tada je Bečej bio centar sveta, reprezentacija je počivala na njemu. Bilo je vrhunskih sportskih radnika, Orlić je bio dominantan sa stavovima i pogledima. Danas nam to fali i tu smo gde jesmo. Klupski vaterpolo je na niskim granama i iskreno bojim se za budućnost.