Ivan Lenđer: Možda se i vratim u bazen

Uskoro će dve godine kako je Ivan Lenđer rekao zbogom aktivnoj plivačkoj karijeri. Trkom štafete 4 h 100 slobodno i osvojenim osmom mesto na Evropskom šampionatu u Glazgovu, nekadašnji juniorski prvak sveta, četvrti na 100 delfin na Evropskom prvenstvu u Debrecinu 2012. godine, višestruki šampion Mediterana  je otišao sa stilom.

Ubrzo je napustio Srbiju i krenuo put Dubaija, gde radi sa decom u klubu „Hamilton“ inače u vlasništvu Krisa Tajdija, nekadašnjeg trenera Velimira Stjepanovića.

Sjajni Zrenjaninac i dane tokom pandemije korona virusa provodi u najvećem gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata. Karakterističan dečački osmeh sa druge strane ekrana. Kakvo je stanje u Dubaiju, što se tiče korona virusa?

- Mere su rigoroznije nego u Srbiji. Imali smo i mi jedan period od tri nedelje kada je bio praktično celodnevni policijski čas. Moglo je da se ide samo do prodavnice. Jedan član porodice i to da prethodno najavi. Sada se malo popušta, ali i dalje je zabranjeno kretanje od osam uveče do šest ujutru. Svi poštuju mere, međutim iz meni nepoznatih razgloga broj obolelih stalno raste. Trenutno ne deluje da ćemo skoro iz neke vrste karantina.

Onda verovatno ne treba ni pitati da li su bazeni zatvoreni?

- Jesu naravno. Većina bazena na kojima mi radimo funkcionišu u okviru škola, a deca ne idu u školu tako da vam je sve jasno. Priča se da bi možda uskoro moglo da se dozvole treninzi osobama starijim od 13 godina. To bi bio veliki pomak, mada mene ne bi značilo mnogo jer su deca sa kojom ja radim uglavnom mlađa od 12 godina. Videćemo, svi čekamo.

Da li je finansijski teško da se izdrži, s obzirom da ne radite već više od dva meseca?

- Trenutno još nije problem. Ovde se članarine plaćaju na pola godine. Neki rodittelji su tražili da im se vrate pare, ali je velika većina dobrostojeća i nisu tražili povrat novca. To nas je spasilo. Rezerve još uvek imamo, ali ako ovo potraje i bazeni ne budu radili, moraću da razmislim šta dalje. Ni privremeni povratak u Srbiju nije isključen.

Da se vratimo sportskim temama. Ima li talentovane dece među onom sa kojom radite?

- Ima, mada iskreno njihov potencijal, a pre svega volja za radom je daleko manja nego kod klinaca u Srbiji. To je moje iskustvo. Sa jedne strane to je i razumljivo. Ovde treniraju dobrostojeća deca, njima je plivanja rekreacija. Trudim se da doprem do njih da im objasnim šta bi na primer naša deca dala da imaju ovakve uslove. Strpljiv sam, trudim se da zavole plivanje.

Znači li to da bi više voleli da trenirate klince u Srbiji?

- Ja to nikada nisam krio. I kada sam odlazio rekao sam da nikad ne bih napuštao Zrenjanin da sam mogao od svog posla pristojno da živim. Imao sam sjajnu grupu dece za koju sam vezao. Deca su svugde deca i ja ih sve isto gledam, ali je činjenica da je mnogo lepše kada radite u svojoj sredini sa klincima koji govore vaš jezik. Međutim, to je trenutno nerealno.

Imate li vremena za plivanje, makar rekreativno?

- Počeo sam da ga nalazim – ozarilo se Ivanovo lice.

– Skoro godinu dana po završetku karijere nisam imao nikakvu želju da plivam. Ugojio sam se. Dok sam plivao težina mi je bila 88 kilograma, a onda sam u jednom trenutku stao na vagu i pokazala je 96. Ono što me najviše porazilo bilo je što nisam mogao da uradim više od šest zgibova. A dok sam trenirao, deset sam radio za zagrevanje. To me pokrenulo da se aktiviram. Počeo sam i da plivam tri, četiri puta nedeljno. Sam sam sebi napravio program rada.

Da li ste imali neko zvanično takmičenje?

- Nagovorili su me da u novembru prošle godine učestvujem na jednom takmičenju u Dubaiju. Skočio sam i ostvario sasvim pristojna vremena na 50 delfin i 50 i 100 kraul. To je još više motivisalo da nastavim da treniram. Naravno to je daleko od onih rezultata kada sam bio na vrhunskom nivou, ali sa malim brojem treninga i stalnim poslom, bilo je više nego solidno – rekao je Lenđer.

Takmičarski žar očigledno i dalje postoji. Jeste li želeli još negde da se oprobate?

- Bio sam prijavljen za Otvoreno prvenstvo Srbije 14. i 15. marta, ali me korona sprečila – kaže Ivan i dodaje:

– Imao sam nekoliko slobodnih dana na poslu. Sve sam isplanirao. Najveća želja mi je bila da vidim drage ljude iz našeg plivanja, a usput i da vidim gde se nalazim u odnosu na najbolje u našoj zemlji. Nažalost, doneta je odluka o proglašenju vanrednog stanja, a ja sam se 17. marta vratio u Dubai.

Vraća li se Ivan Lenđer plivanju?

- Ne znam kako da odgovorim na to pitanje. U ovom trenutku sam pre svega trener u Hamiltonu. To mi je izvor prihoda. Ne mogu da se posvetim sebe onoliko koliko je potrebno za vrhunski rezultat. Za sada je plan da kada mi obaveze dozvole, odem na neko takmičenje. Uspeo sam da vratim kilažu, dobro se osećam i nemam nikakav pritisak. Nemam ni velike planove, tu je samo želja da se takmičim. Možda se i vratim, ali je to pre svega zbog posla, kao što sam već rekao, teško izvodljivo da bude na vrhunskom nivou.

Možda vas povuče želja, pa nađete inspiraciju da se spremate za 100 slobodno, da budete deo štafete, koja pokušava da ode u Tokio. Momci bi kapitena oberučke prihvatili.

- Rano je da se govori o tome. I nije realno u ovom trenutku. Međutim, odavno sam shvatio da i u životu i u sportu ima mnogo istine u rečenici “nikad ne reci nikad” – u zagonetnom tonu je završio Lenđer.