Topić: Moj Beograd stazu nema

Piše: Dragutin Topić, dobitnik Nacionalnog priznanja za zasluge u sportu i atletski trener sa master licencom

Naš Beograd jedina je prestonica koja trenutno nema licenciranu atletsku stazu za trenažni proces i takmičenja? Da li će se prvenstva Beograda ubuduće održavati u Sremskoj Mitrovici?

Ova pitanja zvuče kao neslana šala, i nisam ih ja izmislio i sada ih postavljam  već su ona postavljena pred nas i nažalost su naša surova realnost.

Mora da se shvati da je srpska atletika najmasovnija u našoj prestonici, najviše registrovanih takmičara je u Beogradu, atletskih trenera je angažovano u Beogradu, te  je i kvalitet atletike upravo ovde i koncentrisan.

Prošle godine glavnu reč u srpskoj atletici su vodili Partizan 1945, Crvena Zvezda, Mladost, Beogradski atletski klub pa i moj Top Džamp koji je 2019. bio 10. klub Srbije, a ove zime držimo čvrsto šestu poziciju. Dakle, od prvih šest najuspešnijih klubova Srbije u ovoj godini, čak četiri su iz Beograda.

Atletski klub Vojvodina iz Novog Sada, koja je imala najbolje uslove za rad i naravno izuzetno jak stručni kadar, jedina je koja može da se bori za sam vrh sa beogradskom Zvezdom, BAK-om i Mladosti.

Razlozi za to su stručni kadar angažovan u gore nabrojanim klubovima, ali i potreba talentovane dece koja iz manjih sredina prelaze u Beograd ili u Novi Sad da nastave školovanje u srednjim školama i fakultetima, jer je u njihovim rodnim mestima to praktično nemoguće. Ekonomskih razloga za dolazak u Beograd gotovo da i nema više, jer klubovi (čast izuzecima), nemaju sredstava za profesionalno angažovanje sportista i trenera.

Ne bavim se statistikom, ali samo prost pogled na startne liste u svim uzrasnim kategorijama, a naročito u starije juniorskoj i seniorskoj kategoriji, kao i broj osvojenih medalja na saveznim takmičenjima, ukazuje na činjenicu da je Beograd lider srpske atletike.

Pozdravljam izgradnju stadiona u ostalim gradovima Srbije, i to je jako važno i daje vetar u leđa srpskom sportu, ali atletika ne može napred bez atletskog stadiona u Beogradu. Prioritet Srpskog atletskog saveza i Atletskog saveza Beograda, trebalo bi da bude izgradnja najmanje  dva atletska stadiona u Beogradu, jednog manjeg, trenažnog sa četiti do šest kružnih staza i nešto većeg, takmičarsko-trenažnog s devet kružnih staza i tribinama za gledaoce po ugledu na sve svetske metropole.

Izgradnja Atletska dvorane je od 2016 godi-ne  rešila neke od problema, naročito u zim-skom periodu, ali prosto boli činjenica da beogradski sportisti svakodnevno putuju na trening u Sremsku Mitrovicu ili čak u Novi Sad gubeći vreme i preko potrebnu energiju. Govorio sam o talentovanoj generaciji dece rođene između 2002. i 2006. godine, koju srpska atletika trenutno poseduje, generaciji koja bi trebalo da vlada evropskom scenom od sredine ove dekade, ali od toga neće biti ništa ukoliko se njima i njihovim trenerima ne obezbedi barem minimum uslova za nesmetani rad.

Pitam se, gde bismo  bili da imamo optimalne uslove za trening? Nadam se da ću i na ovo pitanje uskoro dobiti odgovor. Beograd će za dve godine biti svetska atletska prestonica jer će organizovati Svetsko atletsko prvenstvo u dvorani i sramota bi bilo da naš Beograd, moj Beograd, do tada ne dobije svoju atletsku stazu.