Zvezda Kupa Srbije Slobodan Tedić: Hoću trofej!

Stigao je pre tri godine Slobodan Tedić u „paketu” sa Petrom Mićinom i Slobodanom Rubežićem na Banovo brdo iz Vojvodine, kao „klinac” koji obećava, mada tako u Novom Sadu očigledno nisu mislili, kad su ga tako lako pustili.

S druge strane u Čukaričkom su imali sluha, a i dobro oko da prepoznaju kvalitet u trojici mladih igrača.

Prvi se u fudbalske visine vinuo Petar Mićin, brzo je završio u Udinezeu, drugi projekat uprave Čukaričkog bio je Slobodan Tedić, a treći za sledeću sezonu štoper Rubežić.

Za napadače treba imati strpljenja. I, istrpeo je tim Tedićevu mladost na početku, a šansu je dobio još kod Nenada Lalatovića. Ipak u „vatru” onu pravu gurnuo ga je minule sezone Simo Krunić, danas je kod Veselinovića jednostavno jedina opcija u napadu Čukaričkog.

Ne zato što u klubu nemaju drugu, već je i najbolja, a u prilog tome govore i golovi. U dva meča nastavka prvenstva od četiri gola Brđana, svi su delo upravo Slobodana Tedića.

Poslednja tri mnogo su važnija jer su Čukaričkom u četvrtfinalu Kupa Srbije obezbedila pobedu protiv Radničkog – 3:2.

- Već u drugu utakmicu ulazimo isto. Loše prvo poluvreme i odlično drugo gde sve rešavamo. Nije nam ovo prvi put, dešavalo nam se to i ranije. Moramo ove preostale mečeve da odigramo bolje, da počinjemo kao što to činimo u drugom poluvremenu, biće nam onda mnogo lakše. Mislim da nam se oscilacije u igri javljaju jer imamo mlad tim, a nekoliko starijih igrača ne mogu baš sve da kontrolišu. Ipak, kad svi padaju u finišu meča, Čukarički je tu najjači, jer imamo mlade igrače pune želje za afirmacijom, motivom – objasnio je Tedić, junak utakmice protiv Nišlija.

Koliko ste poruka i poziva dobili posle utakmice?

- Brdo! Ne znam ni sam koliko je poruka i poziva stiglo, iskreno nisam stigao sve da pročitam. Hteo sam da ugasim telefon u jednom trenutku, da me ne boli glava. Uglavnom javio sam se porodici, ispoštovao i drugare. Čestitali su i Matijašević, Mirosavljević...

Da li ste posle 0:2 za rivala već videli debakl vašeg tima?

- Iskreno, mislio sam da ako izdržimo do poluvremena sa tim rezultatom 0:2, da imamo neke šanse. Međutim kada smo dali gol iz penala u finišu prvog poluvremena verovao sam u preokret. Onda je usledio penal za Radnički. Bio sam ubeđen da će biti 1:3 i da tek onda nećemo moći da ih stignemo. Na sreću Petrović je odbranio penal, a onda sam bio siguran da ne možemo da izgubimo.

Igrao se produžetak kada ste postigli treći gol, ipak da li ste pre toga razmišljali o jedanaestercima?

- Kad sam dao drugi gol bio sam ubeđen da ću dati i treći. Rekao sam nekom od saigrača, mislim da je Šapić u pitanju: ne brini, nećeš šutirati penale.

Da li se sećate šta su vam rekli saigrači u onom „buketu” radosti, posle gola?

- Ne sećam se, znam samo da su me „izlupali” po glavi, Belka najviše, još me boli glava.

Pet godina je prošlo od jedinog trofeja Čukaričkog u istoriji kluba, možete li da ponovite uspeh?

- Naravno. Cilj nam je da uzmemo kup i uđemo u Evropu.

Da li su vas zvali možda iz Mančester sitija, prate li vaše igre?

- U Mančester sitiju prate prijateljske utakmice na pripremama, a da neće sad ove bitne?! Dobio sam čestitke iz kluba, naravno.