Nikada se čovek ne oslobodi detinjstva bez obzira koliko dugo živi. Nas je fudbal i odgojio. Uz njega smo rasli kao filadendroni. Ovo je sećanje iz tog vremena, ono o čemu mogu i umem nešto da kažem i zabeležim. Pišem život, ono što ne sme ni slučajno da se zaboravi. U zemlji gde su fudbalska zadovoljstva vrlo retka zauvar je svaka lepa priča. Tog kišovitog 9. maja 1973. godine u Minhenu na Olimpijskom stadionu su igrali Nemačka – Jugoslavija.
Imali su Nemci mnogo blistavih generacija koje su osvajale titule evropskog i svetskog prvaka, ali većina stručnjaka se slaže da je ta generacija Helmuta Šena bila najmoćnija. Majer, Bekenbauer, Miler, Overat... sve majstor do majstora, as do asa. Čak su i legendarni Necer i Bonof bili rezerve. Godinu dana kasnije su postali planetarni šampioni, a čak osam igrača je igralo u finalu protiv Holandije.
Debitovao Karasi
Ovu utakmicu i jedinu pobedu nad Nemačkom na njihovom terenu odlično je upamtio i Stanislav Karasi, oštrouman, vešt i koristan fudbaler koji je debitovao za nacionalni tim. Čuveni Stane je igrao veoma dobro sve do 57. minuta kada je selektor Vujadin Boškom u igru uveo trećeg Mostarca Franju Vladića.
Međutim, ni Veležov poslovođa zbog povrede nije završio utakmicu. Posle dvadesetak minuta igre zamenio ga je Nenad Bjeković.
Počelo je onako kako se i očekivalo. Po kišovitom vremenu i klizavom terenu „Panceri” su imali inicijativu, ali je čuvar mreže Veleža Enver Marić, bio siguran. U nekoliko navrata je sjajno intervenisao. Odlično je funkcionisao i Zvezdin odbrambeni trio Stepanović, Pavlović, Bogićević, koji je uz pomoć Holcera i Katalinskog, zaustavljao napade Nemaca. Svi su svoj posao odradi-li disciplinovano, iskreno, požrtvovano, srcem. Posle 45 minuta mreže su bile netaknute.
U drugom poluvremenu plava mladost se razvezala i razigra-la. Spustili su loptu na zemlju, kratkim pasovima umirili su Bekenbauera i drugove. Igrao se 75. minut kada je Švarcenbek rukom zaustavio loptu u svom kaznenom prostoru. Dosuđen je jedanaesterac koji je golgeter Veleža Dušan Bajević sigurno realizovao. Hladnokrvno, kao da igra sa rajom na Buni, „Princ sa Neretve” je Majera poslao po burek u jednu stranu, a loptu u suprotnu.
Nenaviknuta na poraze, posebno ne kod kuće, Nemačka je, bodrena od 55 hiljada gledalaca, krenula na sve ili ništa. Pritisku je podlegao i sudija Buzek pa je u 83. minutu posle starta Katalinskog nad Grabovskim, dosudio penal. Loptu je uzeo najbolji strelac Nemaca u istoriji Gerd Miler. Svi na stadionu osim Marića su već „videli” izjednačenje.
– Bio je to ogroman izazov za celu generaciju. Nemačka je tih godina „harala”. Posebno sam se spremao za tu utakmicu. Svakodnevno sam trenirao sa mojim trenerom Žarkom Barbarićem. Bio sam u odličnoj formi. Gledao sam neke ranije Milerove penale. Uglavnom je šutirao u levu stranu. Posrećilo mi se i uhvatio sam mu živu loptu. Kada sam otišao u Šalke, Miler je u jednom intervjuu rekao da je u karijeri samo jednom promašio penal i to u susretu protiv Jugoslavije. Mene nije ni spomenuo, ali ću ja pamtiti celi život – pričao mi je Enver Marić u Sarajevu.
Do kraja je rezultat ostao 0:1. Jugoslavija je slavila istorijsku, prvu i jedinu pobedu u gostima protiv Nemačke. U finišu je Nenad Bjeković propustio „mrtvu” šansu da postigne drugi gol i potvrdi pobedu. Izašao je sam pred Majera koji je padom u noge otklonio opasnost.
Posle trijumfa, nad Nemačkom u Minhenu, Velež je sedam dana kasnije (16. maja), na stadionu Pod Bijelim brijegom, u prvenstvenom meču dočekao Partizan. Mostarci su bili oduševljeni trijumfom nad Nemcima i ponosni na svoje tiće Marića i Bajevića. Tada se prvi put čula nova pesma sa tribina. Poznati navijač „Rođenih” Pavo Cvitanović je spevao pesmu koja se narednih meseci bila hit.
„Ako mi se rodi dete muško dobiće ime Duško, ako mi se rodi mala, nazvaću je Mara”, skandirali su veležovci i to svi redom, od onih sa sedam pa do 77 godina.
Reprezentacija Jugoslavije, kako je to nekada ozbiljno zvučalo. Nije to slikovita fraza već činjenica. Kada je fudbal u pitanju taj period je bez dileme najsrećniji u mom životu, ali Bog je odavno digao ruke od te zemlje i nje više nema. Tada se redovno išlo na utakmice i po kiši i snegu, a danas... Bolje da ne pišem šta mislim o današnjem fudbalu.
Nemačka – Jugoslavija 0:1 (0:0)
Minhen - Olimpijski stadion. Gledalaca: 55.000. Sudija: Jozef Buzek (Austrija). Strelac: Duško Bajević u 75. minutu iz jedanaester-ca.
NEMAČKA: Majer, Hetges, Brajtner, Švarcenbek, Bekenbauer, Floe, Grabovski, U. Henes, Miler Overat, Held (Kremers).
JUGOSLAVIJA: Marić, Stepanović, Bogićević, Pavlović, Katalinski, Holcer, Petković, Karasi (od 57. Vladić, od 80. Bjeković), Bajević, Aćimović, Oblak.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
