PET GODINA KASNIJE - Novozelanđani vrede više od 135 miliona evra

Današnji dan iz 2015. ostaće krupnim slovima upisan u istoriju srpskog fudbala. Reprezentacija Srbije do 20 godina pobedom protiv Brazila u finalu (2:1 posle produžetaka) osvojila je Svetsko prvenstvo na Novom Zelandu. Orlići su ponovili uspeh selekcije SFR Jugoslavije iz 1987. u Čileu. Imajući ipak, u vidu znatno manju bazu igrača slobodno se može konstatovati da je ostvarenje iza-branika Veljka Paunovića veće.

Malo ko od naših 21 junaka sa najudaljenijeg kontinenta nije i pojedinačno profitirao posle podviga. Unosni transferi pojedinaca u inostrane klubove ipak, brzo su zaboravljeni zbog lošeg statusa i njihovog kasnijeg povratka u Srbiju. Tržišnu vrednost zlatnih Orlića sajt Transfermarkt procenio je na 135,35 miliona evra, što je svakako visok iznos.

Najbolji predstavnici zlatne generacije međutim, igraju u najjačim ligama i mnogo vrede. Nemanja Maksimović je već tri sezone u španskoj La ligi, posle male minutaže u Valensiji standardan je u Hetafeu, a on je, istovremeno, jedini standardni A reprezentativac Srbije.

Sergej Milinković-Savić igra u najvećem klubu i njegova cena je najveća. As Lacija vredi 64 miliona evra, ali rimski nebeskoplavi do sada ga nisu prodali jer traže znatno više. U svakom prelaznom roku licitira se gde će Sergej da nastavi karijeru. Jedini minus nekadašnjeg đaka Omladinske škole Vojvodine su igre za A reprezentaciju. Od Milinković-Savića se mnogo više očekivalo, očigledno je da se teško snalazi u društvu sličnih fudbalera i nema slobodu kao u Laciju.

Golman Predrag Rajković je najviše skrenuo pažnju na sebe minule sezone u Remsu. Iako prvenstvo Francuske nije završio na prvom mestu kao u Izraelu, srpski čuvar mreže proglašen je za najboljeg golmana Lige 1, najviše zbog najmanje primljenih golova (21).

Marko Grujić je početkom 2016. postao član najvećeg kluba iz ove generacije Orlića. Vezista se, međutim, nije naigrao u Liverpulu, odlično se pokazao u Herti u poslednje dve i po sezone.

Miloš Veljković je posle Engleske sreću pronašao u Verderu. Mijat Gaćinović igra bolje od njega u Bundesligi, osvojio je i Kup Nemačke pre dve godine.

Saša Zdjelar se mučio za status u Olimpijakosu, odličan potez napravio je dolaskom u Partizan gde je nezamenjiv.

Strelac prvog gola u finalu Mondijalita Staniša Mandić je najveće razočaranje. Napadač se nije proslavio nigde gde je igrao, trenutno je u slovenačkoj Muri.

Srđan Babić i Milan Gajić su iz inostranstva došli u Crvenu zvezdu, gde su u svakoj svojoj sezoni osvajali titule. Povratnički staž Nemanje Antonova u Partizanu trajao je samo godinu dana.

Ivan Šaponjić je u Atletiko Madridu, ali je odigrao samo sat vremena na dve utakmice ove sezone. Igrao je samo za B tim Benfike, pola godine proveo je na pozajmici u Varegemu.

Andrija Živković malo igra za Benfiku, izazvao je pažnju portugalskih medija odbijajući da ode na pozajmicu, čeka da mu istekne ugovor zbog visoke plate iako ne dobija šansu.

Veljko Paunović posle osvajanja trofeja prvaka sveta sa reprezentacijom Srbije do 20 godina šest meseci nije radio ako se ne računa uloga koordinatora mlade reprezentacije. Krajem 2015. zlatni selektor preuzeo je Čikago Fajer.

U klubu iz grada poznatog po brojnoj srpskoj dijaspori Paunović se zadržao četiri sezone. Veljko se samo u svom drugom prvenstvu MLS lige plasirao u plej-ofa posle osvojenog trećeg mesta u Istočnoj konferenciji. Sa Čikagom se rastao na kraju prošle sezone i sada bira između ponuda uglavnom evropskih klubova.