TRENERSKI UGAO - Lalat i Savo, duel dve sušte suprotnosti

U finalu Kupa Srbije, Partizan cilja 17. trofej, Vojvodina drugi. Istorijski gledano, Partizan je blagi favorit, ali samo na papiru. Vojvodina je, tako-đe, klub čeličnog imena i tradicije. Po svoj prilici, ali i najavi iz oba tabora, biće večeras žestoko na niškom Čairu.

Kako će dva tima, gladna i žedna za trofejom, ući u meč zavisi mnogo i od njihovih trenera, komandanata i vojskovođa sa klupe.

Mlađi, Nenad Lalatović, (42), trener Vojvodine, za pobedu bi uradio sve. Skočio bi i u mešalicu pod pu-nim naponom ili lavu u usta, bez obzira na posledice.

Ma koliko se činilo da stečeni ugled iz svlačionice i sa terena jeftino arči iznenađujućim izjavama i reagovanjima pred TV kamerama, ponekad i jalovim raspravama, Lalatović izaziva simpatije posebne vrste.

On je trener koji pomera granice i u euforičnim i eruptivnim nastupima ruši tabue. Kad bi uzeo da trenira Pržogrnce ili Baran-du, automatski bi dolaskom stvari pomerio 200 na sat. Olujna krv u njemu mu ne da da izgubi i u klikerima. Kad bi morali sažeti: Lalatović je veliki vođa sa krat-kim fitiljem.

U velikoj su disproporciji njegovi sjajni rezultati i reakcije izazvane neopravdanim i necivilizovanim uvredama na njegov račun.

Njegovo dečije lice sa osmehom, zbog toga, očas posla, postaje preteće, iskače iz sopstvene kože. Bilo bi mu od velike koristi kad bi se u tom momentu setio velikog trenera iz regije, Miroslava Ćire Blaževića, kojeg su uvrede još više stimulisale, da ostvari re-zultate koji mogu samo odabrani.

Ni Ćiro Blažević nije bio miljenik sudbine, ali je znao kako sreću da izazove. Umeo je to, na samo sebi originalan način, svi-đalo se to nekom ili ne. Na kraju je sve uvrede pretvorio u aplauze. Možda će to večeras uspeti i Lalatoviću.

Savo Milošević (46), trener Partizana, naizgled je sušta suprotnost mlađeg kolege. Za njega je fudbalski teren kao pozorišna scena.

Samostalnog trener-skog rada ima  manje od mlađeg kolege i današnjeg rivala. To u fudbalu, kao i u životu, nikom, unapred ne daje prednost. Miloševićeva sveukupna karijera i is-kustvo, kao i mirnoća, mogu odneti prevagu.

Ne pada brzo u vatru, što ne znači da sve u njemu ne kulja i neuskovitla  se kao lišće na vetru. Sve nedaće u životu stoički je izdržao, kao i debi na klupi Partizana, u martu prošle godine, kad je u Kruševcu sartovao porazom, a prisutna publika njegovog kluba mu na samoj pr-voj utakmici tražila ostavku. Ti isti navijači su mu, u međuvremeniu, upućiva-li i aplauze, a i večeras će ukoliko njegov Partizan pobedi.

Nema univerzalnog pravila i gotove formule modela trenerske strategije i delovanja sa klupe. Samo uspeva uspeh. Večeras ćemo saznati da li će pobediti Lalatovićev temperament ili Miloševićeva mirnoća. Pre svega, neka pobedi fudbal.